РОК за запослене да доставе фискалне рачуне односно доказе за утрошено гориво или јавни превоз за долазак и одлазак са посла, истиче данас. Први месец спровођења одлуке показао је низ мањкавости и проблема за запослене и рачуновође. Поштовање одлуке, за неке значи непоштовање закона.

Запослени нпр. у Београду, треба да донесу фискалне рачуне и копије за јавни превоз или за гориво.

Ко користи услуге градског саобраћаја у првој зони и има персонализовану Бусплус картицу добиће износ од 3.000 динара што му покрива месечни трошак.

Проблем имају они који допуњавају Бусплус и повремено плаћају мобилном апликацијом или мастер каритицом. Они немају покриће у фискалним рачунима за све трошкове, јер не могу да доставе телефон или банковну картицу као доказ. Зато ових дана обилазе киоске и моле за рачуне како би уклопили са износом који су потрошили.

Запослени који користе сопствени превоз, достављају фискални рачун са пумпе, а признаје им се између 3.000 и 4.000 динара, у зависности од интерних одлука послодавца.

Фото Н.Фифић

Посебно питање је шта са запосленима који желе да живе здраво или имају еколошку свест па на посао иду бициклом или пешке. Они имају право на накнаду за превоз, али немају фискалне рачуне. Имају неколико опција. Прва је да одустану од здравља и екологије и пребаце се на превоз, донесу рачун, и добију 3.000 динара.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СВЕ ТЕЖЕ ДО КЕША ЗА ПРЕВОЗ: Ко не оправда маркицу, плаћа намет од 10 одсто

Друга да наставе да живе здраво и остану без тог новца.

А трећа је, за коју се определила, чини се, већина, набавка фискалних рачуна. Од комшија, пријатеља скупљају рачуне од горива или Бусплуса, а неки одлазе на пумпе или код киоска и од непознатих људи траже да им дају рачуне како би их приказали као своје. Не треба их кривити, ипак од тих пара имаће нпр. детету за ужину.


Фото М.Лабудовић

Пословним секретарима, рачуновођама натоварен је огроман додатни посао. Прикупљају хиљаде рачуна и фотокопија, проверавају да ли је све у реду, заводе, слажу, обрађују. Достављају финансијској служби, која већ сад не зна шта са тим гомилама папира. И то се све дешава у време када славимо дигитализацију, електронску обраду, када знамо колико шума сечемо да бисмо имали папир.

ФотоД.Дозет

Није занемарљива ни забринутост запослених у економској служби јер им сви ти милиони фискалних рачуна прођу кроз руке, а чули су да садрже опасну хемикалију бисфенол А (БПА).

Све ове мањкавости показао је први месец примене одлуке. Када би се ставило на папир, исти онај који трошимо немилице, шта се њом добија, а шта губи, можда буде и последњи.


РТС