ПОСЛЕ 91 годину, један од симбола српске престонице и Калемегдана - београдски "Победник", у октобру је скинут са трона. Додуше, само привремено, док трају радови на рестаурацији у атељеу вајара Зорана Кузмановића у Смедереву. Очекује се да бронзана скулптура чувеног вајара Ивана Мештровића, умивена и рестауирана, на пролеће буде враћена на Београдску тврђаву.

Обнови су претходиле детаљне и вишегодишње припреме. Стручњаци из Завода за заштиту споменика културе Београда, уз помоћ ZD скенирања, открили су да на бисти постоји 30 рупа од гелера, углавном насталих током Другог светског рата. Највише их је, чак 13, било на предњој страни. Кип висок 4,25 метара и тежак тону, скинут је у последњи час, јер је фигура са постољем била спојена само једном челичном сајлом, која је провучена кроз ноге статуе.

На стубу високом 17 метара, који се у међувремену накривио, "Победник" надгледа престоницу од 1928. године. Подигнут је поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Чине га бронзана мушка фигура са соколом у левој руци и спуштеним мачем у десној. Кип је дело Мештровића, док је постамент конципиран у виду дорског ступа пројектовао архитекта Петар Бајаловић.

Мештровић је пред Први светски рат почео да ваја кип у фискултурној сали школе у Улици краља Петра, једином простору у којем је тад било места за скулптуру високу скоро пет метара. Заједно са четири лава из композиције, послат је у Чешку на ливење, због чега је највероватније преживео тадашњу окупацију.


Првобитно је замишљено да "Победник" буде фонтана на Теразијама, али се од те идеје одустало по завршетку рата. Град Београд је "откупио" бронзану статуу, а јавност се побунила против тога да споменик буде постављен на Теразијама, јер је наг мушкарац узнемиравао морал тадашње грађанске класе. Такође, било је примедаба да "Победник" више подсећа на хероје из античке Грчке него на српског јунака. Наводно, један део јавности негодовао је што кип није "обучен" у традиционалну српску ношњу. После свих примедаба, "скрајнут" је и постављен на Калемегдану.