УПОРЕДО док ниже деветке и десетке у индексу, будућа правница Теодора Лукић (21) на породичном имању у Рушњу узгаја козе. По њеном савету деда Слободан и отац Небојша регистровали су породично газдинство, набавили 20 уматичених алпина и учланили се у Задругу "Рушањ - Рушањ". Осим од продаје јарића и козјег млека, Лукићи зарађују и од домаћих козјих производа, међу којима имају и неколико врста сира и качкаваља.

Признају Лукићи да без баке Милине, која је мајстор да направи козје "посластице", али и деке Слободана, који је у овом бизнису пастир, не би све функционисало као подмазано. Троје најмлађих Лукића, Ања, Страхиња и Теодора још се школују, Небојша ради при Војној академији.

- Одмалена сам расла уз животиње, па ми бављење сточарством не представља никакав проблем. Чак ми смета када гледам како моји вршњаци једва чекају да побегну са села, а њиве широм Србије стоје запарложене - каже Теодора. - Већ деценијама узгајамо козе, али сада први пут ове алпске лепотице са педигреом. Добили смо субвенцију државе, која нам је помогла да оформимо стадо и започнемо посао.

У ЗАДРУЗИ ЈОШ 12 ПЧЕЛАРА ЗЕМЉОРАДНИЧКА задруга "Рушањ-Рушањ" је основана пре две године, а у њеном склопу су, осим козара, 12 пчелара и три ратара. По речима Драгића Анђелића, који има 50 кошница, пчеларство може да буде изузетно профитабилно. Како каже, код доброг пчелара, добро друштво, или кошница, у којој ради око 60.000 пчела, може са три паше да произведе 75 килограма меда. А да би се покренуо посао, потребно је око 6.000 евра.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Задруге би могле да сачувају село

Теодорино стадо је младо. Најстарија коза има седам година, а већина су двогодишњакиње. Сваког дана, током седам месеци годишње, Лукићи имају принос од 80 литара козјег млека. Док литар млека продају по цени од 180 динара, килограм сира је 600, а качкаваља 1.200 динара. Јарићи пак коштају 50 евра, а уматичени и 150 евра. Како Теодора каже, потребно је 10 коза да се оформи стадо, а цена уматичене козе је, 250 до 300 евра. Са друге стране, после почетног улога, ако козе има ко да чува, оне нису велики трошак. Испаша је главни и најздравији оброк, а додатак су житарице.

- Однедавно смо ушли у нашу локалну задругу, јер сматрамо да је удруживање изузетно важно и једини начин да се организовано пласира производ - прича ова девојка. - Наша задруга ће се тек ширити, вероватно ћемо окупити још козара. Засада су чланови већином пчелари. Али, све нас везује иста љубав према земљи и животињама.

Теодорина десна рука деда Слободан