У ПОСЛЕДЊИХ шест месеци, стамбене заједнице широм престонице нису показале велико интересовање за обнову оронулих фасада. Иако је сређивање спољних зидова на значајном броју стамбених објеката преко потребно, склопљено је свега десет уговора са "Градским стамбеним", од 600 упућених понуда. Уместо тога, станари се све чешће одлучују да зидове обнове само око својих прозора.

Објекат у Улици цара Уроша 12 један је од примера како суседи о свом трошку уређују делове фасада. Комад спољног зида у приземљу, боде очи на старој згради на Дорћолу. А комшијска неслога у обнови фасаде може се видети и на Карабурми, на Миријевском булевару.

- Када су суседи обнављали један део зграде, комшија се побунио, и уместо да пристане да се постави једна скела и уреди цео зид, што би јефтиније коштало, он је одлучио накнадно да среди део око својих прозора. Сада је наша зграда упадљива, али, нажалост, не по лепоти - рекао нам је један од станара у Миријевском булевару.

Како су нам рекли у ЈП "Градско стамбено", ово предузеће задужено за одржавање престоничких вишеспратница не изводи парцијалне санације фасада, у смислу реконструкције. Како би стамбене заједнице навели да се лакше одлуче за комплетну санацију, што зарад безбедности, тако и због естетике зграде у којој живе, понуђена је отплата радова на пет година, али ни то није довољно да би заједница "улетела" у такав трошак.

- Одзив је значајно мањи од жељеног, иако смо омогућили отплату на до 60 месечних рата, што је најповољнији систем плаћања у Србији, па и шире - каже Игор Ћурчић из "Градског стамбеног". - У последњих пола године закључено је десет уговора, док смо упутили око 600 понуда.

Према Ћурчићевим речима, цена обнављања фасаде је релативна. Она зависи од много фактора, као што су спратност, материјал фасаде, степен њене оштећености, столарија, број и величина евентуалних орнамената који захтевају посебне конзерваторске методе. Важно је и да ли је фасада под заштитом надлежног Завода за заштиту споменика културе, јер у том случају за њу важе посебни технички услови.

ОПАСНОСТ

КАКО каже Игор Ћурчић, чак и када су радници ангажовани само на једном делу спољњог зида, реч је о уклањању делова који су склони паду, малтерисању и фуговању. Такве активности имају за циљ да отклоне тренутну опасност по станаре и пролазнике, или да спрече продор воде санирањем мањих оштећења.