Добар и будала су браћа, свако има своју цену, данас се поштење не исплати...

Колико сте пута чули ове излизане фразе? Чуо их је сасвим сигурно и Боре Рујевић, радник београдског "Паркинг сервиса", који је недавно пронашао торбу са 10.000 фунти и вратио је. Пре тога је 57-годишњи Боре, такође, имао прилику да покаже какав је. Још 2001. године нашао је и вратио 10.000 марака. Да нешто искушава његово поштење доказ је и новчаник са 20.000 динара и 50 евра, који је нашао 2014. и - вратио га власнику.

Јунак наше приче каже да је сва три пута новац враћао без размишљања, јер је тако васпитан. За њега очигледно не постоје било какве дилеме око тога шта је поштење, а нарочито не да ли се исплати.

Прочитајте још - Боре (57) враћа веру у људе: Три пута је пронашао велике суме новца и сваки пут их је вратио власницима

Људи какав је Рујевић сасвим сигурно има још, али су они невидљиви. Највећи део медијске пажње узимају они с друге стране. Закона, морала, људскости. О њима разговарамо уз јутарњу кафу, на послу, са пријатељима. Они су у нашем фокусу чак и кад их осуђујемо.

Како су преузели пажњу обичног човека? Најједноставније је окривити медије који "говоре само о криминалу". Да је тако, систем вредности би се лако исправио. Међутим, ни за Бору се вероватно не би чуло да његов гест није изазвао пажњу руководства фирме и високог градског званичника који га је примио и - наградио.

На његов гест је, дакле, указао представник друштва. Баш као некад, кад смо живели у систему, у којем је поштење било високопозиционирано, без обзира на увек присутне атаке. Оно се славило, награђивало и било изнад сваке неподопштине. Данас, у "систему јединки", поштење наравно није ишчилило, али је постало некако ствар појединца, лична особина. Ко је има. А ко не, ником ништа...