СПОМЕНИК славном руском архитекти Николају Краснову од понедељка краси парк Мали Ташмајдан, прекопута зграде Архива Србије. Камену фигуру, рад вајара Небојше Савовића Неса, открили су министар културе и информисања Владан Вукосављевић, амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Боцан-Харченко, заменик градоначелника Београда Горан Весић и чукунунук Николаја Краснова Сем Смол.

- Пре нешто више од сто година Николај Краснов и његова породица били су избеглице на Малти, а сада он седи за својим столом радећи оно што најбоље уме у друштву које га је прихватило - казао је Смол, захваљујући се на части да представља своје рођаке и претке. - Тек сам један од троје праунука Вере, млађе Красновљеве ћерке, која се 1921. удала на Малти за енглеског морнара. Потом се преселила у Енглеску и родила две ћерке, које су се удале за војнике током Другог светског рата, те избегле у Аустралију. Моја мајка је више пута долазила у Београд, где је одседала код Николаја у Улици кнеза Милоша. И сада чувам разгледнице које јој је слао. Обишао сам Красновљеве бриљантне радове, Бели двор и многе друге зграде, као и Цркву Светог Ђорђа на Опленцу. Емоције су ме преплавиле када смо му одали почаст у Иверској капели на Новом гробљу.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Бронзани Немања креће ка домовини

Споменик је урађен по узору на фотографију на којој Краснов седи над пројектима окружен сарадницима. Краснов је, како је рекао министар Вукосављевић у свечаној сали Скупштине града, где је постављена изложба о животу и делу архитекте, оставио дубок траг у Београду и дао значајан допринос у формирању новог руха престонице:

- На дан када обележавамо 80 година од смрти архитекте Николаја Краснова наш град добија још један спомен на њега. Управо код зграде коју је сам пројектовао, спомеником Краснову одајемо захвалност и почаст што је дошао у Србију, у њој нашао нови дом и у њу пренео свој раскошни уметнички и инжењерски дар, који је штедро делио са другима. Тиме је постао још једна снажна карика у чврстом ланцу судбине који повезује Русе и Србе. На нама је да ту везу и даље ојачавамо у добу које је испред нас.

фото П.Митић

Помоћник градоначелника Београда, уједно и председник Одбора за подизање споменика, Андреја Младеновић, истакао је да смо овим чином, после додељивања имена улице на Врачару и спомен-табле Краснову, заокружили враћање дуга том великом човеку, архитекти и уметнику".

- Нема сумње да ће овај споменик улепшавати Београд и сећање на Краснова, а уз то и на све Русе који су дошли у Србију током 1922. и 1923. године. Наслеђе Николаја Краснова у Русији и Србији је велика и трајна спона која додатно повезује наша два народа и државе у пријатељству, братству и заједничкој сарадњи - казао је амбасадор Александар Боцан-Харченко.

Свечаности у Скупштини града и у Малом Ташмајдану присуствовали су и главни градски урбаниста Марко Стојчић, градски секретар за културу Иван Карл, председник Хералдичког клуба Драгомир Ацовић, шеф Управе за међународне пројекте Града Москве Сергеј Бондаренко, председник Међународног фонда јединства православних народа Валериј Алексејев...


фото П.Митић

МЕРМЕР ИЗ КАРАРЕ

КРАСНОВ је, осим на градилиштима, доста времена поводио за столом, међу папирима, скицама и пројектима, те се то наметнуло као полазна тачка. Ова портретска скулптура, захваљујући масивности стола, носи савремени печат, а исклесана је из једног блока мермера из Караре. Драго ми је да су пролазници још приликом постављања позитивно коментарисали и оценили рад - каже, за "Новости", аутор дела Небојша Савовић Нес.