Енергетска ефикасност подразумева коришћење мање енергената за загревање домова, а самим тим и утиче директно на побољшање квалитета ваздуха. У зимским месецима, када се периодично суочавамо са смањеним квалитетом ваздуха услед паљења индивидуалних ложишта, сигурно је да ће нам унапређење енергетске ефикасности вишеструко значити. Деценијама се није ни размишљало о овом проблему а данас предано радимо на решењима. Како је ваздух јако важан за квалитет живота сваког грађанина, пројекти у овој области су нам међу приоритетним, истакао је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић и додао да унапређењем енергетске ефикасности, доприносимо чистијем ваздуху, али и томе да нам домови буду топлији, односно да квалитет живота буде бољи.

Оптимистички гледам на 2020, јер смо у овој години поставили чврсте темеље. Темеље надграђуејмо изузетно значајном новом стратегијом за даљинско грејање коју ћемо усвојити и са чијом применом ћемо почети следеће године. На овај начин наставићемо да смајујемо коришћење необновљивих извора енергије који загађују животну средину – нагласио је градоначелник.

Радојичић објашњава да је већина зграда у Београду изграђена током 50. и 60. година, када је циљ био изградити што више домова, на уштрб енергетске ефикасности зграда. Данас, указује он, та уштеда долази на наплату и троши се много више енергије на грејање домова него што је заиста потребно када бисмо имали енергетски ефикасне зграде.

Због тога је важно да систематски унапређујемо енергетску ефикасност зграда кроз конкретне мере, пројекте и одлуке, као и да подижемо свест грађана о овој теми. Морамо да будемо свесни проблема које имамо, али је још важније да понудимо решења. О томе да је Београд озбиљно кренуо у решавање овог проблема сведочи и усвајање измене одлуке Скупштине Града по којој ће градске општине моћи да субвенционишу уређење фасада и инвестиционо одржавање приватних зграда са максимално са 90 одсто средстава, док ће станари бити у обавези да обезбеде преосталих 10 процената. То значи да смо отворили могућност да свака зграда у Београду унапреди своју енергетску ефикасност – рекао је Радојичић.

Он је позвао управнике зграда да мотивишу станаре да искористе ову могућност из више разлога.

Са минималним улагањем од 10 одсто на нивоу целе зграде, они ће имати топлије домове, а оствариће и уштеде како енергије, тако и новца – додао је он.

Радојичић је објаснио да су у циљу унапређења енергетске ефикасности неопходни велики инфраструктурни пројекти и промене начина размишљања, као и да је Винча у том смислу један од најзначајнијих пројеката.

Депонија Винча је пре свега еколошки и здравствени проблем, али у нашем пројекту је сагледана као ресурс из кога ће се добијати топлотна енергија, из сакупљеног отпада који се не може рециклирати. Пројекту Винча претходи изградња рециклажних острва на свакој општини у Београду, успостављање система сакупљања одвојеног отпада и рециклажа, на тај начин да ће се у будућој спалионици користити само необновљви ресурси – рекао је Радојичић и додао да је очекивани термин завршетка пројекта и коришћења топлоте из постројења у систему даљинског грејања у Београду 2022. година.

Радојичић је указао да се под енергетском ефикасношћу сматра и паметно коришћење ресурса.

Изградња топлодалековода Обреновац је у фази израде студије изводљивости и припрема се техничка документација. Овај пројекат подразумева да се сва топла вода која настаје као нус производ рада електране ТЕ „Обреновац“, прикупља и користи за грејање и тиме компензује коришћење других видова енергената што представља добар вид коришћења ресурса – навео је он.

Он је нагласио и на значај пројекта „Термална рехабилитација јавних зграда – унапређење енергетске ефикасности у граду Београду”, којим је предвиђено реновирање зграда Хитне помоћи, Студентске поликлинике, Студентског стационара и Градске библиотеке, а у фази је израде пројектно-техничке и тендерске документације.

Важно је да ове значајне објекте реконструишемо, али су значајне и уштеде које ћемо остварити. Након имплементације мера енергетске ефикасности, оствариће се значајне уштеде за грејање, електричну енергију и умањење емисије ЦО2. Треба споменути да Београд интензивно ради са „Београдским електранама” на гашењу котларница. Досадашње гашење око 1.200 котларница на угаљ и мазут (остало је свега 38), на подручју Београда, према проценама је за ефекат имало смањење емисије ЦО2 за око 500.000 тона годишње.

Градоначелник Радојичић је истакао да су пројекти на којима Град Београд у овој области ради веома важни како у борби против климатских промена, тако и за побољшање квалитета животне средине.

Сагоревањем фосилних горива ослобађамо велике количине угљен-диоксида, главног гаса одговорног за настанак климатских промена. Такође, настају штетне честице и гасови, а са енергетски ефикасним зградама, та количина фосилних горива ће се смањити, што директно побољшава квалитет ваздуха који удишемо и смањује ефекат климатских промена. Овим пројектима грађани и Градска управа заједно доприносе циљу на који смо се обавезали када сам прошле године потписао Повељу градоначелника за климу и енергију, да до 2030. смањимо ниво ЦО2 за 40 одсто – закључио је Радојичић.


(београд.рс)