ЧЕТИРИ деценије једна грађевина спада у симболе Београда - Центар "Сава". Његова градња најављивала је снажан просперитет у главном граду, новобеоградска страна је расла и "бубрила" из деценије у деценију и све је наговештавало снажан напредак. Сава центар је био нека врста круне на архитектонском напретку главног града.

Сећања на тај период су обично везана за ентузијазам Новобеограђана тог времена. Фотографија говори о времену када је градња започета. Подсећамо, то је био трогодишњи период између 1976. и 1979. године. Снимак говори о времену када је припремано градилиште на којем ће поникнути популарни "Стакленик", како су га прво прозвале комшије.

Ово здање дело је архитекте Стојана Максимовића, а остало је забележено како је градња морала да буде изведена пре рока због бурних политичких манифестација којима је домаћин била ондашња Југославија.

Средином седамдесетих година прошлог века, када је овај снимак направљен, амбијент је био сасвим другачији. Види се да су новобеоградски блокови 21, 22 и 23 завршени, док се у даљини назиру и блокови 29 и 30. Комплетан простор између био је празан. Ту ће тек у новије време бити подигнута Београдска Арена и Блок 24.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Град из старог споменара

Део ближи Сави још је интересантнији. Тада грађевинари припремају терен за подизање Сава центра, па је била у току тек припрема терена. Петље које се налазе уз Газелу тек су наговештавале развитак и изградњу овог дела града, а брижни урбанисти оног времена већ су планирали трасе којима ће се простирати будуће саобраћајнице, као и начин на који ће их прикључити на аутопут.

Са леве стране аутопута, гледано на овом снимку, још није кренула градња Блока 19а. У целој збрци око надевања имена новобеоградским блоковима, име овог остало је можда и најчудније. А суштина је била једноставна: будући да је Сава центар подигнут на простору који је првобитно био означен као Блок 19, онда је онај, преко пута, морао да добије оно неславно "а" уз бројчани назив.

СТАРО САЈМИШТЕ

НАСЕЉЕ које данас зовемо Старим сајмиштем пре Другог светског рата подигли су чланови Удружења љубитеља леве обале Саве. Тридесетих година ту су почели да подижу своје куће добростојећи Београђани који су овај део града осетили као простор на којем ће се одвијати експанзија престонице. Тек касније, после рата и страшне судбине овог простора, овде почињу да се насељавају досељеници из нижих социјалних слојева. Ако ћемо прецизно, Старо сајмиште је само онај део у окружењу куле која и данас постоји, док је ово насеље пре рата прво понело назив "Нови Београд".