У периоду између два рата Београд је имао два необична термина када су све улице биле закрчене због селидбе великог броја становника.

Били су то први мај, као и први дан новембра. Два пута годишње огроман део суграђана мењао је адресу. То су биле велике, масовне селидбе, које су тада биле саставни део начина живота у престоници. Ма како да нам то данас необично изгледа, тада је то био уобичајени пулс града.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдске приче: Настанак Улице Милентија Поповића

Два пута годишње Београђани су тражили неко боље место за себе. Дабоме, ово се односи на оне који нису имали своју кућу или стан, већ су решавали свој проблем кроз подстанарски статус.

Тај градски процес био је толико уобичајен, да су, на пример, београдски дневни листови извештавали како су сви државни и приватни чиновници могли да узму слободан дан првог дана новембра.

- Први новембар у социјалним аналима престоничког становништва узима најзавидније место на листи збрињавања пред зиму - пише лист "Време" 1937. године.- Јучерашњи покрет становника био је жив као ретко кога селидбеног рока. На улицама изгледало је као да је приређивана изложба свог домаћег намештаја. У дугим колонама кретали су се камиони и таљиге са шифоњерима, рамовима за породичне слике, столицама, кантама, огледалима. Таљигаши су издржавали свој скупоцени дан преоптерећени. Њихове станице и места излежавања била су пуста.

Ни на периферији није било другачије. Новине бележе како су тамо закупци посебно водили рачуна да станови буду јефтинији, али и без влаге.



- У центру се осећа делимични пад цена становима, поготово већим. Мањи станови су још увек скупи и њихова цена не одговара сразмерно месечним зарадама најмногобројнијег дела престоничког становништва. Отуда изгледа да ће многи велики станови сачекати идући селидбени рок празни.

Једна анкета коју тадашњи новинари цитирају, покушава да објасни откуд толика потреба за променом места становања.

- Закључци су се свели на тежњу грађана да располажу што јефтинијим становима. И она ће свакако из основа мењати наличје Београда - закључују предратни статистичари и аналитичари.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Стари поглед на Савско шеталиште

АЛЕКСАНРОВА УЛИЦА

Ево детаља који нас враћа у "селидбену атмосферу" предратног Булевара краља Александра.

- Ако пролазника Александровом улицом не би мрзело да броји, наишао би на дужини од једнога километра на бар педесет селидбених кола.