Тридесетих година прошлог века једна справа постаје доминантна у сваком дому. То је радио-апарат. У време када је технологија "добацила" до тачке када радио таласи могу да допру до сваког слушаоца, један медиј је ушао у широку употребу.

У Београду, наравно, није било другачије него у осталим градовима Европе. Медији још нису показали онолико злокобно лице какво су стекли отпочињањем Другог светског рата, па је утицај радија био углавном у сфери културног, образовног и забавног живота.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдске приче: Мистерија првог кружног тока

Уз штампане медије, који су свакако били лидери у информисању, радио емисије добијају своје високо место. Врло брзо радио апарат постаје неопходан у сваком домаћинству, а постоје и они који ће спиралу данашње ужурбаности цивилизације везати за почетак емитовања радио емисија.

Београдска штампа чак оучава једну необичну појаву, а то је претерана везаност појединих суграђана за програм, тако да једну групу људи прозива "радиоманијацима". То су, по свему судећи, "претече" данашњих овисника о интернету. Суграђани од пре осам деценија имали су исту везаност за радио као данашњи за друштвене мреже и невероватну потребу да сазнају оно што се негде емитује, а они имају снажну потребу да о свему буду информисани.

Новинар листа "Време" из 1937. године ватрено анализира овај феномен.


- Не треба веровати да је радиоман злобан човек - пише у "Времену" новинар потписан као М. Стефановић.- Он чак није ни себичан. Он је болестан - изразити манијак. Он пати од једне једине фиксне идеје: да мора да слуша свој радио апарат. Та фиксна идеја замењује код њега све оне страсти без којих не би могли да живе нормални људи. Читаве дане он само слуша свој гласноговорник...


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдске приче: Откуд Зерек у Београду


ТРИДЕСЕТЕ

Током тридесетих година Београд је досегао прилично видан напредак. Полако су зацељивале ране после Првог светског рата, а град је добио нова обележја која су га одређивала као модерну метрополу. Отворен је Београдски сајам (Старо сајмиште), Аеродром (којег се сећамо као "Старог аеродрома") 1938. године је имао по 15 међународних летова дневно, први друмски мост повезао је две обале Саве...