Млађи читаоци тешко да могу да замисле један део града у време када су грађени високи солитери, а старији готово да су га заборавили. Зато и желимо и једне и друге да одведемо у то време, од пре пет деценија.

Једне желимо да подсетимо како је Нови Београд био раван беспућу на којем ће тек настати битне архитектонске одреднице данашњег града, а млађе да уведемо у блиску историју када је бетон постао доминанта новобеоградске стране.

Кружна раскрсница испред здања новобеоградске општине заузела је своје место пред збуњеним становницима насељеним овде из различитих делова ондашње Југославије. Нови Београд запосели су упосленици важних државних институција, посебно војске и полиције, као и предузећа која су била битна за ондашњу државу.

Многи од њих су били стипендирани из важних државних фондова и доспели су у урбано окружење са прилично јаким руралним навикама које су понели из завичаја. Није ово ни у ком случају поспрдна прича, нити се ругамо онима који су први пут видели солитере када су стигли овде. Просто, ондашња држава била је у успону, модерна градња узела је маха, а неразвијена Југославија добијала је модерне, урбане обрисе.

Прочитајте још - Београдске приче: Вечито градско раскршће

Велики део сеоског становништва доспео је у престоницу тако што су били спремни да почну да раде у фабрикама које су ницале широм Београда. Била је то такозвана урбанизација током које је град муњевито набубрио од 400.000 становника у предратном периоду, до милиона који га је учинио озбиљном метрополом.

Један део досељених у Београд дошао је дирекно са њива из свих крајева земље, у потрази за богатијим животом. Други део је прво прошао кроз школовање које је стипендирала ондашња СФРЈ. Млади, учени стручњаци понајвише запослени у Југословенској народној армији добили су станове у новобеоградској новоградњи.

Требало је брзо стећи урбане навике, а само једна од нових, "модерних смицалица" била је кружна раскрсница на Новом Београду. Циркуларни пролазак кроз ову необичну саобраћајницу умногоме је правио проблеме невештим возачима. Многи се нису лако привикли на овакав начин вожње, тим пре што је главни град прилично бојажљиво повећавао број моторних возила. Послератни стандард није био такав да би аутомобили лако постали део свакодневног живота "обичних" породица. Тек појава популарног "фиће" омогућила је и "обичним смртницима" да се "ухвате" за волан.

Прочитајте још - Београдске приче: Петља „Мостар” и њено рађање

Истина, потом је требало протутњати и кроз кружну раскрсницу. Један од рецепата оног доба био је: "Зажмури и дај гас!". Па како буде. Други, који су волели да се нашале на рачун преплашених возача, говорили су да испод саобраћајног знака који је најављивао улазак у кружну раскрсницу треба ставити и плочицу са упуством: "Најдуже задржавање два сата".

ако су новитети у градском саобраћајном "циркусу" полако заузимали своје место.

СЛАВИЈА

Можда је прва озбиљна кружна раскрсница у Београду била управо Славија. Улице у њеном окружењу прилично су се хаотично спуштале ка Немањихој из тадашњег "Енглезовца" како је овај део града прво био прозван. Тек у Другом светском рату су немачке окупационе снаге решиле да уведу какав-такав урбанистички ред у околину Славије и тако је овај део града добио своје данашње обрисе, распоређене у окружењу кружног тока.