Термин "моторизација" данас звучи помало архаично и трапаво, али тридесетих година прошлог века био је синоним за озбиљан напредак. Аутомобили и камиони су већ умногоме постали саставни део градског живота.

Запажање стручњака током Салона аутомобила из 1938. године било је упозоравајуће, пошто, према њиховом мишљењу "Југославија касни са моторизацијом". Зато су моторна возила хитно морала да заузму своје место у животу тадашње државе.


Прочитајте још - Београдске приче: Сајам аутомобила 1938.

Тим пре што овај вид превоза није био фаворизован у протеклом периоду. Краљевина СХС, а потоња Југославија више је водила рачуна да се железничка мрежа ваљано "простре" кроз целу државу, док су аутомобиле више доживљавали као врсту помодарства и престижа високог слоја становништва.

Управо зато је држава третирала власнике аутомобила као скоројевиће и помодне богаташе, што је, истини за вољу, било блиско истини. Просечан аутомобил био је вредан као омања, културна кућа. Вредност возила била је прилично висока, а то се додатно односило и на гориво, јер је цена бензина достизала астрономске висине. Бензин је стизао у великој мери из Румуније, а на путу ка коначном потрошачу бесомучно "уграђивање" је била уобичајена појава.

Најважнија улица у којој су била представништва страних произвођача аутомобила, као и продавнице резервних делова била је Дечанска. Данашњи Трг Николе Пашића изменио је физиономију ове улице. Пре Другог светског рата имала је низове зграда са обе стране. Свако ко је уредно одржавао свој аутомобил имао је неког посла у овој градској улици.

Возила и камиони из немачке ауто-индустрије били су предочени Београђанима кроз честе новинске рекламе, али су, на жалост, своју технологију "приказали" ускоро на много "упечатљивији" начин, будући да су током окупације њихови камиони често тутњали градским улицама.

"ПАКАРД"

Возила са елитном израдом, "од браника до браника", како је говорила ондашња штампа, ипак су била реткост. Само елита је могла да се провоза "пакардом" или "мерцедесом", чија цена је била астрономска. И у то време се знало да само онај слој који има огромне своте новца може да ужива у вожњи једном таквом друмском крстарицом.