БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Друм Марије Терезије

Зоран Николић

05. 06. 2019. у 15:30

БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Друм Марије Терезије
Средином данашњег насеља поред Старог сајмишта пре Првог светског рата пролазио пут који је носио име по славној владарки

Велика владарка Светог римског царства немачког народа Марија Терезија, која је уједно била и једини женски владар из династије Хабсбург, била је и краљица Немачке, Чешке, Хрватске, Галиције, надвојвоткиња Аустрије... Уз још неколико значајних титула које су пратиле ову владарку, оставила је буран траг у историји који се у значајној мери одразио и на нашем поднебљу, посебно у Војводини.

Марија Терезија је остварила бројне реформе које су учврстиле њену власт, али су се одразиле и на просперитет и побољшање живота обичних људи. Реформисала је образовање, утицала на развој пољопривреде и трговине, ублажила пресије које су феудалци имали према кметовима, увела школску обавезу за сву децу...

Један чудан траг у Београду остао је у знак сећања на ову владарку. У суштини, тај траг није остао саучуван до данас као што је првобитно изгледао, јер је улица коју у насељу Старо сајмиште данас зовемо Садика Рамиза, у ствари била улица која је пре Првог светског рата носила њено име.

Тада овде није било насеља, нити је ту прашњаву путању неко звао "улицом" у данашњем, урбаном схватању те речи. Био је то Друм Марије Терезије који се протезао дуж леве савске обале и досезао последњу зидану грађевину која се налазила на данашњој, новобеоградској страни ушћа. Та зграда била је последња аустроугарска караула која је престала да има било какву улогу после Првог светског рата. Потом је сама зграда стајала ту још пар деценија, док није почело насипање ове области, а кућа је незаустављиво "пресељена" у историју.

Прочитајте још -Царица без круне оставила печат и на историју Срба

Поред тог друма, почело је да ниче насеље 1933. године. Тада су настале контуре данашњег насеља које Београђани зову Старим сајмиштем. Истина, тај скуп кућа прво је настао као елитни део града, јер је поникао заједно са Друштвом љубитеља леве обале Саве, која је тих година била углавном насута само у приобаљу. Централни део на којем се сада простире Нови Београд и даље је био под барама, трскама и непроходним блатњаво-пешчаним областима.

Фото Д.Миловановић

Тридесетих година то насеље је добило име "Нови Београд", ма како то данас становницима овог дела града било необично. Иако су добростојећи Београђани изградили насеље састављено од вила и викенд кућа, надајући се да ће пуста обала Саве бити идеално место за доба доколице и одмора. Најзад, 1934. године отворен је и Мост краља Александра, претеча данашњег Бранковог моста, па је прелазак на другу речну обалу постао задовољство, а не проблем, као што је било до тада.

Прочитајте још - Београдске приче: Нови Београд рођен на Старом сајму

Тако је данашња улица Рамиза Садика заузима део некадашњег Друма Марије Терезије.

РАМИЗ САДИКУ

Послератно, револуционарно време умело је да унесе међу необразован свет и незграпно преведене термине или имена која су се врло брзо одомаћила у јавности. Тако је албански револуционар и народни херој СФР Југославије Рамиз Садику незграпно "преведен" као Садик Рамиз, и тако је дуго ова улица носила име по неком, суштински имагинарном човеку.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Nbgd18

25.06.2019. 10:31

Greška, drum nije deo Sadike Ramize(3.red) nego Zarije Vujoševića(5.red)