Одборници Скупштине града Београда усвојили су данас ребаланс буџета за 2019. годину који предвиђа 35 милиона евра кредита за куповину између 210 и 230 аутобуса за потребе Градског саобраћајног предузећа (ГСП).

Град ће узети кредит од 35 милиона евра од комерцијалних банака а 10 милиона евра ће дати ГСП из сопствених прихода.

Комерцијалне банке ће моћи да дају понуду за кредит а град ће се одлучити за ону понуду која буде имала најповољније услове.

За ребаланс буџета су гласали одборници владајуће већине а против су били одборници Српског патриотског савеза Александра Шапића.

Прочитајте још - Одборници у понедељак о ребалансу буџета, називима улица...

Седници нису присуствовали одборници Савеза за Србију, Покрета слободних грађана и Грађанског демократског форума.

Одборници су данас изабрали и Мирка Ваљаревића за заштитника грађана Београда. Он је био дугогодишњи секретар Правног факултета у Београду.







ЗАДАРСКА УЛИЦА ДОБИЈА ИМЕ ПО ЋОСИЋУ, ТРАВНИЧКА ПО ЕКМЕЧИЋУ

Задарска улица у Београду понеће име по истакнутом књижевнику Добрици Ћосићу, а Травничка по историчару Милораду Екмечићу, одлучили су одборници Скупштине града Београда. Инцијативу за промену назива те две улице београдске улице поднео је, као грађанин, председник Александар Вучић.

Добрица Ћосић је рођен 1921. године у селу Велика Дренова, код Трстеника. Школовао се у средњој Пољопривредној школи у Букову, код Неготина. Други светски рат је прекинуо његово школовање, па је касније завршио Вишу политичку школу. Од краја шездесетих година прошлог века све снажније се супротставља Титовој политици, а од 1951. је постао слободан уметник, књижевник који је романима исказивао и своје политичке ставове.

Књижевни рад започео је романом "Далеко је сунце" 1951. године, а 1954. године објављен је његов други роман "Корени". Аутор је и романа "Деобе", а у периоду од 1972. до 1979. године написао је историјски роман "Време смрти" у четири књиге. Ћосић је преминуо 18. маја 2014. у Београду.

Милорад Екмечић је био истакнути историчар који се доминантно бавио историјом српског народа у 19. и 20. веку. Рођен је 1928. године у Пребиловцима код Чапљине. Историју је студирао на Филозофском факултету у Загребу, где је и докторирао 1958. године. Радио је као професор на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву до 1992. године када су га ухапсиле "зелене беретке". Из кућног притвора успео је да побегне у Србију, где је предавао као редовни професор од 1992. до 1994. године на Филозофском факултету у Београду. Био је гостујући професор на америчком универзитету Ен Арбор у Мичигену и на Универзитету у Канзасу, а био је и редовни члан САНУ. Преминуо је 29. августа 2015. године у Београду, у 88. години живота.



БEOГРАД ДОБИЈА СПОМЕНИК МИРИ ТРАИЛОВИЋ И ЈОВАНУ ЋИРИЛОВУ

Испред Битеф театра у Београду биће подигнут споменик Мири Траиловић и Јовану Ћирилову, одлучили су одборници Скупштине града Београда.

Реч је о уметничким ствараоцима који су својим радом обележили не само југословенску и српску, већ и европску позоришну уметност друге половине двадесетог века, наводи се у образложењу одлуке.

Између осталог, подсећа се да су Траиловић и Ћирилов заједно 1967. године основали Београдски интернационални театарски фестивал (БИТЕФ). Инцијативу за подизање споменика поднели су књижевни предводилац Новица Антић, драматуршкиња Гордана Гонцић и глумац Светислав Гонцић. На седници Скупштине града усвојено је и решење о образовању Одбора за подизање споменика Мири Траиловић и Јовану Ћирилову, чији је задатак да преузме све неопходне радње на спровођењу одлуке о подизању тог споменика
.


ПАРК НА САВСКОМ ВЕНЦУ ДОБИЈА ИМЕ "БРАНКО ПАРАЋ РЕЉА"

Парк који се налази поред Основне школе "Стефан Немања", на углу Улица Васе Пелагића и Љубе Јовановића у Београду, добиће име по народном хероју и учеснику Народнослободилачке борбе, Бранку Параћу Рељи.


То су данас одлучили одборници Скупштине града Београда.

Инцијативу за име "Бранко Параћ - Реља" поднела је председница општине Савски венац Ирена Вујовић, наводи се у одлуци, уз образложење да тиме општина жели да сачува сећање на овог народног хероја и допринесе очувању традиције.

Бранко Параћ-Реља је био учесник Народноослободилачке борбе и народни херој. Пре Другог светског рата радио је у Заводу за израду новчаница у Топчидеру, а после окупације Југославије у лето 1941. године постао је члан ударних група које су вршиле разне акције против окупатора, посебно на Сењаку где је и живео.

Погинуо је током борбе код Лапова 1943. године.

БАСТАЋУ НИЈЕ УСПЕО ДА УРУЧИ ЗАХТЕВ, ЈЕР ЈЕ СЕДНИЦА ПОЧЕЛА

Председник општине Стари град Марко Бастаћ покушао је данас председнику Скупштине града Николи Никодијевићу да уручи захтев за обуставу иницијативе да Задарска улица понесе име по књижевнику Добрици Ћосићу, али у томе није успео, јер је, како су га радници обезбеђења обавестили, седница градског парламента већ почела.

Бастаћ је након тога рекао новинарима да су током викенда запослени у општини Стари град анкетирали становнике Задарске улице о томе да ли су за промену назива и да "80 одсто анкетираних није подржало такву иницијативу".