Београдске приче: Савамала као градско село

Зоран Николић

среда, 19. 07. 2017. у 11:13

Београдске приче: Савамала као градско село
Необични Београђани Зоран Милутиновић, професор медицине и уметнички фотограф. Са фото-апаратом у руци, искусни лекар забележио много тога што чува и краси овај део града

Десна обала Саве закриљена Саборном црквом одвајкада је имала неке своје тајне, обичаје и специфичну "микрокултуру", коју љубоморно чувају само житељи овог дела града. Мада је модерна тенхологија озбиљно искорачила у нека виртуелна времена, у којима човек без мобилног телефона изгледа као да је грунуо на градске булеваре директно из каменог доба, житељи Савамале упорно чувају неке своје обичаје, далеко од додира модерне цивилизације.

Управо о тој теми разговарамо с професором Медицинског факултета Зораном Милутиновићем, али не због његовог раскошног лекарског знања, већ због онога што је забележио фото-апаратом. Наш саговорник је однедавно једини код нас досегао звање ГПСА Фотографског друштва Америке, највеће светске професионале асоцијације која окупља експерте из ове области. То престижно звање достигао је за колекцију фотографија "Половина пута". Овог пута са њим причамо о кадровима његове омиљене Савамале и начину на који је фото-апаратом описао ликове, али и карактере суграђана.

ТОПЛИНА ЗАЈЕДНИЦЕ

- САВАМАЛЦИ још чувају обичај да се на кафу међусобно позовивају повиком кроз прозор - уз осмех говори Зоран Милутиновић. - Гласним и топлим узвиком, призову комшијино име и најаве да је џезва већ постављена, па овај подразумева да је време за још једно суседско дружење.

Некако слично је и у другим ситуацијама, које свакако треба поделити са онима који су нам блиски. Тако је још у Савамали остао очуван ред да, када неко жели да се провоза чамцем, обавезно зове друштво из комшилука, јер, побогу, што би се возио сам...

- Када дође време припремања зимнице, постоји посебна церемонија како то треба урадити. Бесмислено је распалити ватру и поставити решетку с које ће да замирише паприка која ће ускоро бити самлевена у смесу за ајвар уколико то нема ко да настави да ради, пошто први комшија заврши започето.

Наш саговорник путем фотографија бележи живот, атмосферу, али и карактере и дела људи кроз које се очитава савамалска аутентичност.

Недавно је у Галерији "Магацин", у овом делу града, објављена изложба Милутиновићевих фотографија са скицама Савамале, а он нам скреће пажњу и на два пса о којима су бринули сви. Како добацује његова супруга Виолета, то су биле две куце о којима су здушно бринули сви, укључујући и полицајце са савске обале.

- Иако су неки кадрови настали током протеклих година, више је немогуће снимити их, јер су старе куће нестајале једна за другом - каже Милутиновић. - Прастара здања су морала да се повуку пред новоградњом, а то увек рађа сету, мада је јасно да нова времена увек потискују стара.

Ипак, неке тачке остале су исте, као и њихови несвакидашњи обичаји. Тако у кафани "СФРЈ" сваког 29. новембра обележеавају Дан бивше Југославије, што је, дабоме, наш саговорник забележио, док у "Шпанској кући" пеку паприку на смену, баш као што су то радиле поменуте комшије из малопређашње приче.

АПАРАТ И ПУТОПИС

- У снажној потреби да будемо блиски и да се дружимо, Савамалци имају обичај да све раде заједно. Све што можемо да поделимо, и добро и зло, чинимо као мала заједница унутар великог града. И то је добро.

На логично новинарско питање одакле потреба да професор медицине "краде" посао овдашњим фотографима, добронамерни лекар има јасан одговор. Његови снимци су путописи, чувари прошлости и добронамерна визија за све оне који воле у рукама да имају апарат.

- Моја потрага за душевним миром изван медицине управо се очитава у љубави ка фотографији. Савамала није једина. До сада сам се озбиљно бавио различитим формама фотографије, укључујући и експерименталну, а посебно волим да снимам природу. О томе ће говорити ускоро једна нова изложба.

КАРИЈЕРА

Светско друштво за фонохирургију основано је 1990. године, а Зоран Милутиновић био је један од његових оснивача. Као искусан професор оториноларингологије, дао је значајан допринос у овој области медицине, како код нас, тако и у свету.

СУПРУГА "У ОБЈЕКТИВУ"

НАШ саговорник је лекар, а његова супруга Виолета дефектолог. Понекад би се очекивало да брачни друг не може лако да разуме сва интересовања свог партнера, али овде је све у идеалном складу: и Виолета је врстан фотограф, а њена дела су такође много пута излагана на изложбама.

Тако тандем ово двоје људи, који су посвећени медицини и сваковрсној помоћи људима, тај исти таленат испољава и на сасвим неочекиваном пољу - уметничке фотографије.



Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (26)

Darka

19.07.2017. 12:58

Beograd ima puno toga da pokaže od tradicionalnog i istorijskog do modernog, samo turiste da privučemo i mogli bi biti najpoželjnija destinacija

Gaga

19.07.2017. 14:50

Savamala je sada pozivela. Fotografije su prelepe. I ja volim da fotografisem. Lepo je kad volis svoj posao kojim se bavis.

Jovanka

19.07.2017. 16:09

Beograd ima mnogo toga da pokaže, a ove fotografije su samo dokaz da imamo na šta da budemo ponosni.

miki

19.07.2017. 18:58

Slike i obicaji koji lagano nestaju! Pretvaramo se u zapad sa onim odlucnim koracima za nekim boljim sutra! Sve manje vremena za ispijanje kafe i druzenja!

Nemanja

19.07.2017. 20:00

Svaki grad pretrpi puno promena kojima se neki diče a neki ne uskoro ćemo videti šta će biti sa Beogradom na vodi.

Kosta

19.07.2017. 20:03

Savamala je počela da truli pa tako po mom mišljenju je i morao da pretrpi neke promene.