ОЗБИЉНЕ научне институције настају тако што њихови стручњаци имају високо знање, добру организацију и све остало што ред налаже, али ако немају ентузијазам и људе који га проносе, тешко ће било шта драгоцено да изникне из таквог посла.

Можда је ово прва лекција коју учимо у Музеју анатомије човека на Медицинском факултету у Београду. Тамо нас подсећају на др Ника Миљанића, оснивача Катедре за анатомију, који је ушао у историју као стручњак који је први одржао предавање у Свечаној сали Капетан Мишиног здања 9. децембра 1920. године, на Светог Алимпија Столпника и тај дан се слави као Дан Медицинског факултета.

Како би се спремио за оснивање факултета у Србији намученој са два балканска и Првим светским ратом, др Миљанић у Београд доноси два скелета из Париза, где је био на свадбеном путовању. Дабоме – кришом.


НАЈСТАРИЈА

АНАТОМИЈА је најстарија од свих медицинских наука, и то нам објашњава шеф катедре др Ласло Пушкаш. Лекаре је одувек интересовало од чега је човек саздан, па су први лекари били и први анатоми: Хипократ, Аристотел, Авицена... Али је била и енигма за сликаре, па су велики уметници ренесансе, попут Микеланђела или Леонарда да Винчија, били изузетни познаваоци анатомије.

- Идеја да буде основан Медицински факултет рођена је још 1905. године - подсећа професор Пушкаш. -Међу најважнијима били су професори Милан Јовановић Батут, Војислав Суботић и Драго Перовић. На крају др Нико Миљанић креће са предавањима, али, причајући о тим временима, морамо да схватимо и околности у којима су ти људи живели и стварали. Тако је питаље снабдевања Института лешевима било решено тек после дугих дебата у Министарству народног здравља. Тек када је краљ лично потписао указ могло се упутити наређење разним болницама у Београду и околним местима за издавање лешева. До краја 1922. године Институт за анатомију имао их је више од 90.

У извештају професора Миљанића из 1920. пише како су "студенти прве генерације почели од првог дана да врше дисекције топографско-дескриптивним системом, односно француским начином, респектујући све органе, све крвне судове и нервне гранчице. Под мојом управом и строгом контролом просектора, др Живановића и др Спиридоновића, студенти су брзо напредовали".

Потом је уследио раст и напредовање медицине у нашем граду и држави, да би данас, са поносом, анатоми могли да покажу још једну институцију коју многи други немају.

То је Музеј анатомије човека, који у Београду постоји од 1980. године. На његовом челу је др Милан Милисављевић, а оба наша саговорника са великим поштовањем помињу професорку др Веру Драганић и њено пожртвовање да Музеј заузме своје место.

Нимало случајно, професори Пушкаш и Милисављевић говоре нам у канцеларији чији цео зид прекрива репродукција Рембрантовог "Часа анатомије". Потом нам професор Милисављевић открива право благо ове институције.


25 КИЛОГРАМА ЗЛАТА

ВЕЛИКИ зидни оригинални цртежи професора Ника Миљанића су јединствена збирка каква не постоји на другим медицинским факултетима. Како објашњава професор Милисављевић, серија цртежа детаљно представља поједине кости скелета.

- У доњем десном углу сваког цртежа уписан је Миљанићев потпис, а у левом потпис Анрија Франца. Не знамо пуно о самом аутору, осим да су познати његови портрети лекара оног доба, као и стручне, медицинске илустрације.

Збирка се састоји од 36 цртежа великог формата. Професор Милисављевић подсећа да је држава на челу са Миланом Стојадиновићем још 1920. године одредила да се професору Миљанићу додели 220.000 ондашњих франака да би у Паризу направио овакву колекцију слика великог формата. Додатно, додељено му је и око 300.000 марака, за остале препарате, што је заједно чинило противвредност од 25 килограма злата. Толико је велику пажњу и поштовање ондашња држава одавала почетку рада свог Медицинског факултета.

* Др Милан Милисављевић и др Ласло Пушкаш испод Рембрантовог "Часа анатомије"

- Ово је необично благо Музеја анатомије и желимо за стогодишњицу факултета да рестаурирамо све оригиналне цртеже. До сада су два специјално обрађена у специјалној лабораторији Народне библиотеке, а до јубилеја се надамо да ће бити заштићени и сви остали. Посебно је интересантно што су и колеге из Париза недавно биле запрепашћене нашом колекцијом, јер су њихове слике које је радио исти аутор сачуване само у минијатурном формату.

Шетња овим необичним музејом води нас међу експонате који приказују све детаље људског организма. Од скелета и сваке кости понаособ до јасно обојених сегмената нервног система. Данашњи студенти користе и специјалну учионицу опремљену компјутерима, али свакако је од необичног значаја овај сусрет са сачуваним узорцима.

Тако живот, вечито, иде укруг. Да би студенти научили да лече живе, неко мора да завешта своје тело како би на њему могли да уче.


КУЛТУРНО БЛАГО

МЕДИЦИНСКИ факултет и Музеј анатомије човека настоје да Министарство културе проглаи колекцију Института за културно благо.

То би им био највећи поклон за стогодишњицу 2020. године.


НЕМА ВИРТУЕЛНЕ ХИРУРГИЈЕ

ВЕОМА упечатљиво наши саговорници говоре о томе колико је важно да студенти уче анатомију на "правим" узорцима.

Нема виртуелне, онлајн анатомије - објашњава професор Милисављевић. - Док хирург не осети у руци врсту и структуру ткива, неће добро научити свој посао. То искуство не може да му замени ниједан компјутерски екран.



ФОРМАЛДЕХИД И ПЕНЗИЈА

МНОГЕ стручњаке који су уградили себе у Институт за анатомију Медицинског факултета наши саговорници помињу са поштовањем, а "обичан" новински текст не може себи да приушти да помене сва имена. Ипак, многи пожрвовани стручњаци су имали краћи животни век, захваљујући отровним и канцерогеним испарењима формалдехида у којем се чувају органи и лешеви на којима студенти уче анатомију.