ДО краја године биће направљена мрежа основних школа у престоници, када ће бити познато и да ли ће неке осмолетке бити угашене, припојене другима или ће бити примењен неки други модел оптимизације, најављује, за "Новости", Снежана Ђурић, градски секретар за образовање и дечију заштиту. Циљ рационализације је "усељење" предшколаца у основне школе које немају довољно ђака, што ће допринети смањењу листе чекања за упис у вртиће, јер ће на њихова места бити уписани малишани који су остали "испод црте".

Чланови радне групе која је почетком октобра формирана од представника Министарства просвете и Скупштине града, обилазе школе које имају мање од 400 ученика, што је законски основ да би ова образовна установа могла да постоји, како би утврдили које могу бити обухваћене рационализацијом. У "контроли" су и директори предшколских установа који треба да утврде да ли и који простор може да се преуреди, колико група може бити смештено...

- Тај посао требало би да буде завршен до краја године, јер 1. фебруара почиње упис нове генерације првака - истиче Ђурић. - Такође, школе морају имати времена за пресељење, потребно је пренети документацију, анкетирати родитеље у коју од оближњих школа желе да упишу дете, како ће се решити питање технолошких вишкова, ако их буде било.

Према речима наше саговорнице, у Београду постоје 33 основне школе које имају мање од 400 ученика, али неће све бити обухваћене рационализацијом. Тек на основу извештаја са терена биће познато које школе имају услова за то, колико новца је потребно за сређивање како би се простор прилагодио деци предшколског узраста, какве су потребе родитеља...

ПОДРШКА НАША саговорница истиче да је градоначелник Синиша Мали од почетка подржао пројекат рационализације мреже основних школа. Она додаје да је Мали иницирао формирање радне групе и да без активног учешће градоначелника овај пројекат не би дошао готово до краја.

- У студији која је урађена, пре утврђивања мреже школа, предложено је шест модела оптимизације - каже Ђурић. - Потпуни престанак рада подразумева укидање, припајање и промену намене објеката који је користила централна школа са малим бројем ученика. Постепени престанак рада установе подразумева престанак уписивања наредних генерација, чиме се ограничава постојање централне школе са малим бројем ученика на неколико година.

Међу предложеним решењима је и делимични престанак рада, што значи да школа са мало ђака губи статус правног лица и припаја се другој, већој, а настава се наставља у објектима угашене школе. Биће размотрени и модели укидања издвојених одељења и превоза ученика у централну школу, као и груписање одређених ненаставних делатности на нивоу локалне самоуправе. Реч је о моделу тзв. здружена школа који постоји у Бачкој Тополи, а подразумева обављање административно-финансијских послова за све школе на једном месту, чиме се остварују значајне уштеде.


САРАДЊА СА РОДИТЕЉИМА

СЕКРЕТАРКА за образовање и дечју заштиту разговарала је и са представницима родитеља ОШ "Ђуро Стругар" у Новом Београду око најављене рационализације мреже школе.

- Они су изузетно кооперативни и изнели су неке своје предлоге који се могу, такође, размотрити - наводи Ђурић. - Они предлажу да у приземљу школе буду смештена деца у припремном предшколском програму, а да на спрату буду ђаци.