Београдске приче: Шал царевића Алексеја

Зоран Николић

20. 07. 2016. у 10:12

Храм Свете Тројице на Ташмајдану чува реликвију, бескрајно драгоцену руском народу. Успомену на сестринску љубав према дечаку пронашао адмирал Колчак, а шал је од Лондона, преко Аустралије, стигао у наш град

Београдске приче: Шал царевића Алексеја

Фото: З. Јовановић

РУСКИ храм посвећен Светој Тројици готово стотину година стоји на врху Ташмајдана. После октобарске револуције и преврата који је Русију 1917. године суновратио у терор комунизма безбројни људи су побегли тражећи уточиште широм света. Многи су се спасли у Београду, нашавши овде дом и мир. У време двадесетих година прошлог века наш град је сматран чак и једном врстом друге руске престонице, а краљ Александар је драговољно примио десетине хиљада људи. Србија је тада била препуна ожиљака из Првог светског рата па је велики број школованих стручњака умногоме спасао државу која је изгубила сваку трећу мушку главу током Великог рата.

Цркву Свете Тројице избегли Руси подигли су на светињи. Како каже старешина Подворја Руске цркве у Београду протојереј Виталиј Тарасјев, свака православна црква поникне на некој од светиња, а Руси су ову, "нашу" изградили на грудви руске земље. Бежећи од терора, шака земље била им је највеће благо које су понели у избеглиштво.

Управо зато црква нема дубоке темеље јер је првобитно планирана као привремени објекат, а многи Руси оног доба су били сигурни да ће ускоро кренути натраг, кући, и да ће пошаст комунизма бити знатно краћег даха.

Овог пута "Београдске приче" окрећу се једном чудноватом комаду тканине које београдски Руси и њихови потомци и пријатељи чувају са посебним пијететом. То је шал последњег царевића из породице Романов коју су превратници немилосрдно стрељали.

Поклон

АЛЕКСЕЈ Романов био је син цара Николаја и дете којем су сестре намениле шал још док је био у мајчиној утроби. Чекајући новог члана породице с љубављу су ми исплеле шал за који је дете, касније, било веома везано.

Затим долази време преврата и у страху да Романови не оставе потомство иза себе, комунисти одлучују да без милости стрељају целу царску породицу. То је био начин да се царској лози затре сваки траг, а искључи могућност да у животу остане неко од наследника трона.

О смртној опасности која је запретила царској породици 1918. године чуо је и главнокомандујући Руске војске која је остала лојална цару адмирал Александар Васиљевич Колчак и кренуо је према њима, док су се налазили у кући Ипатјева у близини Јекатеринбурга. Колчак је стигао касно и царски пар са петоро деце и четворо слугу стрељан је, а њихови остаци побацани су, прво у Гањину јаму, окно оближњег напуштеног рудника.

Око ове верзије догађаја касније су се распредале и многе друге, које су је допуњавале бројним детаљима, као и сасвим фантастичним претпоставкама. Завера је остварена и Романови су побијени, али остаје питање каве везе има Београд са овом трагедијом и на који начин је додирује?

- Шал дечака, као и бројне предмете који су се налазили у сутурену куће у којој се одиграла ликвидација, пронашли су касније Колчакови људи - каже Зоран Дабић, из Иконописачке радионице у овом храму. - Адмирал је послао шал великог кнегињи Ксенији, сестри цара Николаја која је избегла у Лондон.

Тако се за трен завршава прича о омаленом одевном премету невиног малишана који је био наследник руског престола и који је зверски убијен, заједно са породицом, у тренутку када је имао свега 13. година.

Испод стакла

- У Цркву Свете Тројице овај шал дошао је из Аустралије - додаје Дабић. - Пут који је прешао сличан је начину на који човек тражи истину. Прошао је најудаљеније тачке на планети, био је у САД, а у Београд је дошао из Аустралије.

Тамо је живела једна од дворских дама са двора Романових, до које је доспео шал. Била је то Тамара Вентура-Ладушка, представница Руског монархистичког центра у Аустралији. Племкиња је одлучила да га подари београдском, руском храму и тако је учинила.

Данас верници у овој цркви могу да целивају део шала који је у раму изложен испод стакла, сачуван од времена и заштићен од зла. То је једино што је у Београду могло да буде спасено од наслеђа руске царске породице.

СЕЋАЊЕ

Сваког 17. јула у овом храму верници се сећају мученика из руске царске породице. Тог дана се држи нарочита служба и Романовима одају посебну почаст.

Истовремено, тог датума пада и слава преподобног Андреја Рубљова, који је слава Иконописачке радионице "Подворје".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације