ЛОНДОН - Лондонски Гардијан представио је пројекат "Београд на води" и у опширном тексту будући највећи шопинг центар на Балкану, који ће се простирати на 140.000 метара квадратних, упоредио са лондонским "Вестфилд Стратфордом''.

Лист пише да је кроз Београд у протеклом периоду протутњало више стотина избеглица са Блиског истока, да их сада их нема, али да се у српској престоници и даље осећа арапско присуство, додуше, на сасвим другачији начин - у виду инвестиције од 3,5 милијарди евра и под називом ''Београд на води''.

Тај пројекат подразумева изградњу стамбених објеката, хотела, пословних простора, шопинг центра и паркова - у оквиру стакленог комплекса, који ће бити највиши на Балкану, а између Беча и Истанбула.

Руководилац пројекта је, подсећају, компанија ''Игл хилс'' из Абу Дабија на чијем челу је Мухамед Алабар који је раније инвестирао у највећи светски шопинг центар и истовремено највишу зграду у Дубајиу.

Вођа пројекта у Београду је, кажу, Никола Недељковић који за лондонски дневник истиче да његов тим ''предвиђа да ће пројекат 'Београд на води' бити веома важна промена за Србију'', и да ''има у виду успостављање равнотеже између природе, културе и модернизма''.

Описујући Београд, Гардијан истиче да се престоница Србије налази на ушћу две велике реке, Саве и Дунава, да има дугачку историју која подразумева ратове, рушење, поновно подизање, Титову Југославију, као и режим бившег председника Слободана Милошевића који је срушен 1999. у НАТО бомбардовању.

Британски лист пореди Београд са Берлином након пада зида 1989. године и истиче да је град ''упркос пропадању, веома жив'', те да представља град пун креативности и урбаног, а јефтиног живота.

У прометној Карађорђевој улици налази се право архитектонско ремек дело Геозавода, зграде коју су пројектовали Никола Несторовић и Андра Стевановић, а која је упркос томе што је била изграђена 1907. године, све до лета 2014. била скоро једва видљива кроз загазђен ваздух и смог.

Прошле године је здање било рестаурирано, а данас се у њему налази галерија посвећена ''Београду на води'' где се налази и огромна макета пројекта.

''Кулу Београд'' која би требало да се налази у близини железничке станице и која ће надгледати реку Саву и променаду на Сави дугачку 1,8 километара, дизајнирала је једна од најпознатијих архитектонских фирми у свету ''СОМ'' из Чикага.

Највећи шопинг центар на Балкану, који ће се такође налазити у близини реке, простираће се на 140.000 метара квадратних, а због планиране величине, Гардијан га је упоредио са лондонским центром ''Вестфилд Стратфорд''.

Према плану, у окружењу центра ће се налазити и 6.000 станова.

''Покушавамо да се усредсредимо на приступачност, али и на префињеност. Желимо да имамо што различитију понуду'', изјавио је Недељковић.

Пројекат ''Београд на води'' није први покушај урбанизације српске престонице, па је тако Тито 50-их година проширио Београд преко Саве и направио Нови Београд, који се састоји из низа повезаних блокова, а где је подигнута, и даље највиша кула у том граду, кула Генекс, наводи Гардијан.

Балканска држава је, пише даље лист, дуго желела да реализује сличан подухват, попут пројекта Лука Београд, који је 2009. осмислио аркитекта Данијел Либескинд заједно са Јаном Гелом.

Када је премијер Србије Александар Вучић 2014. године објавио план ''Београд на води'' нико није био изненађен, поготово јер ће пројекат обезбедити 20.000 послова у земљи у којој стопа незапослености износи 25 одсто, наводи британски дневник.

Лист напомиње да постоје и негативне реакције на пројекат које се своде на то да је споразум о реализацији пројекта у супротности са, како се наводи, српским законима и процедурама.

Гардијан спомиње и да Уједињени арапски емирати имају снажно упориште у Србији због многих инвестиција, укључујући споразуме са војном индустријом, улагање у српску пољопривреду, као и куповина удела у српској авиокомпанији ''Ер Србија''.

Лист истиче и да је упркос супротстављеним мишљењима, изградња пројекта већ почела, почевши од чишћења простора на месту где ће се комплекс и налазити.