БРОД "Сплит" деценијама је стајао на месту где је данашње туристичко пристаниште, на десној обали Саве, или непосредно испод Бранковог моста. Био је то први "сплав" у Београду, уколико под овим термином подразумевамо плутајућу кафану за песму, игру, боемију, па и оно што она уме да донесе, а баш није у складу са највишим моралним начелима.

Старији Београђани памте како је другом половином 20. века прелазак преко Бранковог моста подразумевао поглед на брод који је био везан тачно испод, а дрвени мостић је водио на палубу.

На овом пловилу снимани су многи филмови, па и легендарни кадрови везани за први југословенски колор филм "Љубав и мода" када је Властимир Ђуза Стојиљковић певао шлагере оног доба.

Па ипак, он има много другачију историју...

Луксузни пароброд

ДАВНЕ 1892. године, по наруџбини Првог краљевског повлашћеног српског паробродског акционарског друштва у Регенсбургу у Немачкој израђен је луксузни парни путнички пароброд на точак "Цар Никола Други".

Сви прецизни подаци сачувани су у Збирци речног саобраћаја Музеја науке и технике, а мр Гордана Каровић, кустос, напомиње да је ова лађа имала важну дипломатску улогу у тадашњем политичком животу.

- У јуну 1926. године овим бродом у Београд су допутовали чланови међународне Дунавске комисије, који су на првој седници у Краљевини СХС, у новој згради Универзитета израдили Правилник за пловидбу Дунавом и решили питање слободног транзита - објашњава мр Каровић. - У то време брод "Цар Никола Други" био је у саставу такозваног "Кладово транспорта".

2014.

После Другог светског рата брод је променио име у "Сплит" које је носио до краја коришћења. Седамдесетих година преграђен је у брод ресторан и дуго је био усидрен испод Бранковог моста.

Од 1992. године брод се налази на навозу у бродоградилишту у Кладову, а његов садашњи власник је предузеће "Гома" д.о.о. из Београда.

"Цар Никола Други" је последњи преостали брод Српског бродарског друштва основаног 1891. године и најстарији је од свих бродова утврђених за културна добра Републике Србије. Решење којим му је додељен тај статус донето је још у јануару 2006. године.

Први "сплав"

ПОСЛЕ имена "Цар Никола Други" ова лађа добила је ново име - "Сплит", а овај је, макар за Београђане одавно "отпловио" у прошлост. Само заостале фотографије подсете нас на време када је овај брод многима представљао кадрове свакодневице.

- Истина је да је "Сплит" био први ресторан на води у овом граду, а добро су га памтили боеми "ударних" седамдесетих - прича Петар Антић, капетан унутрашње пловидбе Југословенског речног бродарства. - Тада, док још нико није слутио да ће се ноћни живот града одвијати на сплавовима, ово је било једино место на води где би госте забављао Тома Здравковић и њему слични великани кафанског живота.

Антић нам преноси и сећања старијих колега, који су сликовито упоредили "Сплит" са првим хостелима, јер су, боже мој, тамо постојале собе које су изнајмљиване само за једну ноћ.

"Сплит"

Истина, постојао је ту и призвук још неких појава, будући да би, уколико би друштво било мешовито, а страсти јаке, понека веза муњевито планула баш на броду, а с обзиром да су собе биле одмах испод ресторана, "емотивне муке" тог типа са лакоћом би биле решаване. Тим пре што је постојао ценовник коришћења кабине, па би једна тарифа важила ако корисницима грејање није потребно (уколико би малигани или врелина емоција били довољни), док је нешто виша цена владала ако би заљубљени пар приде наручио и грејалицу.

- Ми смо тада били младићи, ученици Бродарске школе, али памтимо неке познате личности за које смо знали да умеју да се провеселе баш на "Сплиту" - приповеда Антић.- Истина, ту је постојала егзотична галерија ликова, од академика и врхунских интелектуалаца до такозваног друштвеног талога. Сви су долазили, и сви су певали, уживајући у реци и честим лумперајима.

Тако наши саговорници сликовито описују варошку историју, додирујући њене високе домете, али и оне који нису досезали највише друштвене критеријуме.

Много је воде протекло Дунавом и Савом док је "Цар Никола Други", а потоњи "Сплит" био на њиховим таласима...

1970.

ДИМЕНЗИЈЕ

БРОД "Цар Никола Други" дугачак је 58 метара, а ширина му је од 6,75 до 12,8 метара. Висок је 2,6, а горња тачка досезала му је 7,15 метара. Покретала су га два цилиндрична котла из 1923. године и дијагонална "компаунд" машина из 1898. године.

"ПАЛЕСТИНСКИ СВЕДОК"

ЈЕДНА од прича коју су приповедали бурни догађаји 20. века на овим просторима, одигравала се управо на овом броду.

Како нас подсећа мр Гордана Каровић, Јевреји из Аустрије и из неколико других европских земаља, који су од краја 1939. до септембра 1940. чекали дозволе за усељење у Палестину, боравили су у Кладову на паробродима "Цар Душан", "Краљица Марија" и - "Цар Никола Други".