БЕОГРАД у догледној будућности неће имати потребу за великим повећањем стамбеног фонда. Међутим, стратешки, имаћемо тенденцију повећања пословних и индустријских зона и на основу тога правимо дугорочну стратегију, за „Новости“ прича градски архитекта Милутин Фолић.

* Покренули сте акцију улепшавања Београда. Шта ћете конкретно урадити?

- Анализирамо могућност да проширимо пешачку зону око Кнез Михаилове, са ограниченим саобраћајем, где бисмо на ободима имали и велике јавне гараже. У децембру ћемо расписати архитектонско-урбанистички конкурс за уређење три централна градска трга. Нови изглед добиће Трг Николе Пашића, са платоом испред Скупштине, Теразије и Трг републике. Већ смо почели са уређивањем урбаних џепова. Од представника општина смо тражили да нам доставе 15-20 локација. Селекцијом, по приоритету изабраћемо сто скверова.

* Шта су урбанистички приоритети?

- Ревизија и усвајање Генералног урбанистичког плана и планова генералне регулације. Град ће покушати да, колико је то могуће, утиче и око усвајања будућег закона о планирању и изградњи. Београд је највећи грађевински полигон, па ћемо због тога дати сугестије министарству. Радићемо анализу за могуће оживљавање нових локација. У плану је и дигитализацја планских докумената, као и сузбијање нелегалне градње.

МОСТОВИ, ТУНЕЛИ, МЕТРО... - ГРАД је 2008. направио „Смарт план“ који ћемо да допунимо у току ове и следеће године. У ту сврху, ради се бројање саобраћаја и путника. Када се заврши, имаћемо праву слику где, како и куда ће се кретати стратегија развоја саобраћаја. Одредиће се да ли и где треба да се направи нови мост, тунел, линије могућег метроа - објашњава Фолић.

* Како мислите да сузбијете нелегалну градњу?

- Када усвојимо ГУП, град ће бити у великој мери покривен плански. Ако будемо пронашли економски модел, технологија нам дозвољава да на недељном нивоу пратимо све што се дешава у граду путем сателитског снимања и свака промена би се идентификовала софтверски. Ти подаци би, аутоматски, били прослеђени надлежним инспекцијама.

* Ради се, дакле, о дугорочној стратегији.

- Она неће бити ограничена трајањем неке власти, већ ће се деценијама развијати. Први корак је књига стандарда урбаног мобилијара који ће обухватити све што се налази на јавним површинама. По зонама, знаће се који се постављају шахтови, ивичњаци, стубићи, жардињере, клупе. Знаће се које плоче се стављају на тротоаре, на који начин се уређују зелене површине и како ће изгледати аутобуска стајалишта.

СРЕЂИВАЊЕ ДОТРАЈАЛИХ ФАСАДА

- ПАРАЛЕЛНО са стратегијом развоја, трудимо се да обновимо и сачувамо богато културно наслеђе. Покренули смо пројекат улепшавања фасада, припремили смо документацију за првих десет које су под заштитом, и које желимо да средимо уз помоћ донатора. Тражимо модус да заједнички реконструишемо фасаде са грађанима, по моделу 70:30 или слично.