НОВЕ технологије значајно ће помоћи промовисању историје Београда на сасвим оригиналан начин. Екипа младих ентузијаста окупљена око Центра за урбани развој жели младој генерацији да приближи културну баштину античког и византијског периода нашег простора.

Како нам је објаснио археолог Раде Милић, Центар за урбани развој оформила је група људи који су успешно представљали Београд на Венецијанском бијеналу архитектуре 2006. године. Доласком на чело ове организације 2010. године Милић је, као археолог, усмерио рад на питање културне баштине.

- Археологија је, упркос заблудама, веома динамична наука - каже Милић. - Трудимо се да овде и у свету људима приближимо археолошко наслеђе Србије, да им прикажемо артефакте који нам откривају много о начину живота људи у прошлости, о њиховим веровањима, обичајима, надањима, страховима...

Реконструкција

Наши саговорници тренутно завршавају 3Д дигиталну реконструкцију атичке гробнице из околине Београда, код Брестовика, у близини Гроцке, која је успела да преживи скоро два миленијума бурне београдске историје.

- Када ускоро окончамо посао, сви ће моћи да виртуелно истражују врло интересантну унутрашњост овог београдског маузолеја са краја трећег или почетка четвртог века - објашњава Милић. - Посетиоци ће моћи да погледају колоритне фреске, античке скулптуре, саркофаге и трагове обављања посмртног култа.

Дивећи се овом необичном сакралном објекту, Милић напомиње да га је истражио још професор Катедре за археологију на Великој школи Михаило Валтровић, крајем 19. века.

Виртуелна тура - ПодрШку за овај подухват добили смо од Министарства за спољну и унтурашњу трговину и телекомуникације - наставља Милић. - Дигитална реконструкција у облику интерактивне виртуелне туре наћи ће се на нашој интернет-страници. Ускоро ће сви посетиоци моћи да управљају садржајем, да улазе у виртуелну гробницу, крећу се, истражују и приближавају детаље. Одлучили смо да целу виртуелну туру прилагодимо новој генерацији и дигитализујемо је у програму у којем се иначе раде видео игрице, тако да су и команде за кретање кроз њу идентичне.

Идеја домаћих истраживача и стручњака је, како објашњава наш саговорник, да приближе историју данашњој генерацији, склоној употреби нових медија.

- Професор нам је оставио вредно сведочанство о свим детаљима на које је наишао током ископавања. Користећи описе, цртеже, као и фотографије данашњег стања наш стручни тим је реконструисао сваки детаљ који се може оживети. Велику помоћ добили смо од Одељења за документацију Народног музеја, па у неку руку настављамо предантни рад старог професора Валтровића из 19. века, али новим технологијама својственим 21. веку.

И заиста, посматрач схвата да кроз виртуелни свет, путем компјутерског екрана, улази у сакрални објекат из старог Рима, на обалама Дунава, поред Београда. Гробница је имала три просторије, прилаз са предворјем и античким стубовима, атријум са две бочне нише у којем су се обављали погребни ритуали и крипту у којој су се налазили сакрофази.

- Захваљујући професорки Гордани Милошевић Јевтић, врхунском стручњаку са Архитектонског факултета, у потпуности смо повратили изглед гробнице каква је била у времену када је изграђена. На простору атријума, професор Валтровић је пронашао античке скулптуре, којима се током претходних деценија изгубио сваки траг, зато што су биле пресељаване са једног на друго место. Дуго времена је требало археолозима различитих генерација да их препознају и поново повежу са овом гробницом.

Милић нас води даље... На улазу у атријум стајали су генији смрти, посебан облик римских духова који су обитавали на граници између два света - света живих и света мртвих. Скулптуре представљају тужног Ероса, дечака са крилима, који погнуте главе седи на постаменту.

У једној од ниша налазио се и споменик власника гробнице у природној величини. Према луксузној и раскошној одећи приказаној на скулптури, могло би се закључити да је власник гробнице био богати Римљанин из вишег сталежа. Улаз у крипту, у којој су се налазила три античка саркофага, чувају два лежећа лава.

На зидовима атријума и крипте налазе се фреске, које су добрим делом сачуване до данас. На сликама су јарким бојама приказани геометријски облици, барске птице и стилизоване биљке.


ПРВА ТАБЛА

- ДанаШња генерација, нажалост, време проводи са паметним телефоном - објашњава Милић. - Ми се трудимо да им управо преко тих уређаја пренесемо наслеђе. У питању је апликација за „таблете“ и „смарт телефоне“ и дванаест интерактивних табли постављених на територији

четири државе.

Милић објашњава како је проширена стварност технологија која ће постати актуелна тек кроз неколико година. Њена суштина је у томе што комбинује информације које се налазе пред посматрачем, са онима које може да добије путем ослонца на таблет-рачунар. Тако туриста, на пример, стоји испред античке грађевине, а на дисплеју телефона или таблет-рачунара пред њим се појављује и начин на који је грађевина изгледала у античком периоду.

Прва интерактивна табла постављена је на подручју Савамале, на којој је представљен локалитет Феликс Ромулијана - Гамзиград, код Зајечара. Овај пројекат остварио је велики међународни успех, а приказан је, поред осталих места, и у Хонгконгу и у Силицијумској долини у Калифорнији.