На Новом Београду укључен је први телевизијски апарат још пре Другог светског рата, на Јесењем сајму који се одигравао на простору који данашњи становници главног града знају као Стари сајам.

У то време је био познат као Београдски сајам, отворен је 1937. године и до рата је на њему било приређено неколико веома посећених манифестација као што су били Салон аутомобила, Ваздухопловна изложба, као и пролећни и јесењи сајмови.

Већ у новинским најавама за Јесењи сајам 1938. године провлачио се текст о новом изуму који ће посетиоци видети. Он ће, како ће се касније показати, потпуно променити планету. У листу „Време“ од 7. августа пише: „Из Холандије једна велика фирма доноси гигантску станицу за телевизију. То је први пут да апарати за телевизију буду приказани у Југославији. Апарати су већ стигли у Београд. За време трајања Сајма, Београђани ће у неколико кабина моћи да прате рад пријемника и отпремника.“

Почетком септембра нестрпљење због доласка телевизије на „Филипсов“ штанд осећало се све више. Новинари овог листа све су нестрпљивији да виде чудо звано телевизија.

- Главна атракција Сајма, нешто као скакаоница за падобранце на Ваздухопловној изложби, биће свакако телевизија. У павиљону фирме „Филипс“ већ су монтиране машине које стоје у вези са различитим путујућим колима у којима се налазе апарати за емисију. Одмах до павиљона налази се мали студио за емитовање телевизијских тачака. Студио има само најпотребније ствари: позадину од браон тканине, апарат за примање који много личи на апарат за филмско снимање и микрофон.

Из овог студија преносиће се емисија за велики павиљон, где ће публика моћи да прати различите забавне тачке преко нарочитих пријемних апарата.

Програм телевизионе емисије сачињаваће углавном чланови београдског радија, али и овога пута обучени у народну ношњу, пошто је сликовитост исто тако потребна као и звук. Није искључено да ће извести омиљено „Весело вече“.

Пред отварање Сајма у павиљону „Филипса“ извршено је пробно емитовање, како стручњаци не би изашли неприпремљени пред нестрпљиву публику. Све је будно надгледао и директор Сајма инжењер Васиљевић, а новинари су нарочито били сконцентрисани на посебну кабину у којој су се налазили чланови Београдског позоришта Блаженка Каталинић и Жарко Цвејић.

- Иако навикнути на публику и јавни наступ, ни њима није било сасвим лако око срца при помисли да ће се за неколико тренутака појавити у другој сали на једном малом платну, и сами као елементи приказа једног од најновијих чуда данашњице - бележе новинари „Времена“.

Прва тачка „теле-емисије“ био је поздравни говор директоров представницима штампе, што је разуверило и највеће скептике да ће ова скаламерија прорадити. Док је директор Васиљевић говорио, из замрачене сале зачуо се еуфоричан узвик једног од посматрача: „Браво, господине Васиљевићу!“

Одмах је одговорио други: „Забадава ти, друже, он те не чује“, праћен општим смехом.

НИЈЕ АТРАКЦИЈА Најава овог чудног изума још није предочила све његове могућности, па су новине ипак наглашавале како ће „највећа атракција на Сајму бити једна црначка породица са Јаве која ће продавати каву“.

После су се ређале остале тачке програма, па су посматрачи могли да виде наступе глумаца, тачке госпође Каталинић и господина Цвејића, један филм из Беча, приказ венецијанске панораме...

Ипак, најупечатљивији су коментари посматрача које су окупљени новинари „ухватили у лету“. Визије предратних Београђана који су се први пут суочили са чудом телевизије вреди пренети у целости:

- Шта мислиш кад се ова телевизија толико усаврши да треба само да притиснеш једно дугме, па да видиш кога год хоћеш, ма где он био? - пуштао је машти на вољу један од новинара. - Замисли кад ово чудо достигне такав степен усавршености! Зар то неће моћи да преполови моћи човекове?! И нигде не можеш да се сакријеш, никога да слажеш. Одмах те и чује и види. Да, у будућности ће људима заиста бити тешко да лажу и да се скривају. Сва је срећа што можда неће имати ни потребе за то!

Овим надреалним новинарским размишљањем из 1938. године, чудновато сачињеним од визионарског транса и саркастичног предсказања, закључујемо да је Јесењи београдски сајам окончан са рекордном посетом од 200.000 људи. Само је приход од улазница донео близу два милиона ондашњих динара. У Београд су са свих страна хрлили „изванредни возови“, а Сајам је те године и према броју посетилаца и обиму закључених послова био најуспешнији.

ЖУТО СВЕТЛО

Новинари извештачи са прве телевизијске пројекције у Београду описују студио у којем је царовала жута светлост.

- Такво светло веома је потенцирало боре и дефекте на свим присутним лицима. Вицеви су пљуштали на све стране, на рачун присутних, на рачун експеримента, мешајући се са лаком неверицом и скептичним осмесима људи, већином факултетски образованих, којима стид није допуштао да изразе своје чуђење и неповерење.

САЈАМСКА АТМОСФЕРА

Новински написи говоре о сјајној атмосфери на Сајму. Био је отворен свакодневно од девет до 22 часа, а Забавни парк унутар Сајмишта радио је до поноћи.

- Као изненађење је припремљен један велики брод за шетњу по Сави и Дунаву - бележи „Време“. - Брод је био укотвљен близу Сајма, окићен заставама и лепо осветљен. Неколико оркестара забављало је публику. Приређивачи изложбе побринули су се и за пасиониране играче, па је у Забавни парк уведена и једна дансинг сала са одличним джезом.