Необични Београђани: Танасије Узуновић

Зоран НИКОЛИЋ

четвртак, 17. 10. 2013. у 21:00

Необични Београђани: Танасије Узуновић
Глумац и поштовалац изворне традиције. Уметник, потомак једне од најугледнијих предратних породица, са девет елитних кућа, којој је све отето. Селио се чак 32 пута док није добио свој стан

Првом амбасадору Сједињених Америчких Држава у новој, послератној Југославији Джорджу Алену била је понуђена резиденција на Дедињу, у Ужичкој улици, коју је овај уљудно прихватио. После неког времена, Ален је као прави дипломата и пристојан човек видео да у баштенској кућици у оквиру плаца у којем се налази његова резиденција живи једна породица.

Радознали дипломата отишао је и закуцао на врата. Представио се, и како то ред налаже пружио руку човеку, којег је, узгред, упитао зашто живи ту.

Овај му није одговорио на пружену руку срдачним рукохватом. На запрепашћени поглед дипломате, мирно је одговорио: „Живим овде, зато што ви живите у мојој кући.“

Испоставило се да се Ален обратио Николи Узуновићу, човеку који је у девет предратних сазива Владе Краљевине Југославије био министар, а у шест премијер.

Велики Никола

Када данас почнемо причу са Танасијем Узуновићем, прва асоцијација је да је то бард домаћег глумишта и човек са огромним уметничким реномеом. Али део приче о његовој породици мање је познат јавности. Танасије Узуновић дубоко држи до традиције, а његово порекло, као и његова породица, на један метафоричан начин симболизују историју ове, често злосрећне државе, и њеног престоног града.

- Прво се Јосип Броз „залепио“ за кућу мога деда-стрица Николе - почиње причу за „Новости“ Танасије Узуновић. - Споља је кућа изгледала упечатљиво, али изнутра није било слика ни раскоши, па га је то разочарало. Будући да је Никола имао министарску плату, а био је скроман и поштен човек, од тог новца није могло да се направи чудо.

Танасије Узуновић враћа нас у порекло капитала своје породице. Два преживела брата Узуновића имала су око 150 хектара земље у месту Дражевац, и да би Никола направио кућу, договорено је да узме хипотеку на ту земљу.

- Када је мој отац Благоје, иначе школовани агроном, покушао пре рата на тој земљи да прави оборе за узгој стоке по светским мерилима, деда га је спречио - сећа се ове приче Танасије. - Говорио му је да је бесмислено да то ради на земљи коју оптерећује хипотека. Деда Никола је имао пара да направи кућу, али не и да је опреми.

То је био разлог, каже наш саговорник, зашто је Јосип Броз одустао да кућу Узуновића претвори у своју резиденцију, већ је посегнуо за кућом породице Ацовић.

- Тада је Броз, одустајући, рекао: „Дајте је Американцу.“ И тако је остало до дана данашњег. Истина, амбасадор САД је оштро протестовао и побунио се, када је упознао Николу Узуновића, а комунистичке власти су пробале да направе надокнаду. Тако су некадашњем премијеру Краљевине Југославије понудили једну кућу у Улици краља Милана, или финансијску компензацију, али је он остао дипломатски тврдоглав. Рекао им је: „Ја имам своју кућу, што да је продајем, а и паре ми не требају. Кућа није на продају.“

Неминовно, уследила је експропријација, а потом и национализација, и кућа је остала у власништву државе, а она је „легално“ препустила Влади САД, која, истини за вољу, ништа нема с тим.

Почетак ратовања

- Моји преци, Атанасије и Ђорђе, били су учесници још српско-турских ратова - каже Узуновић. - Атанасије Таско, по којем и ја носим име, био је велики војсковођа, а Ђорђе барјактар и нишанджија. Имање породице потиче још од Турака, јер су они били зачетници устанка за ослобођење јужних крајева, а земљу су добили унутар прве аграрне реформе краља Милана. Нјих наслеђују Никола, Сава, Јова и Лјубомир, сва четворица су ратници спремни да погину за Србију. Тако Лјубомир гине у балканским ратовима, а остала тројица прелазе Албанију, међутим Сава остаје да почива на Зејтинлику. За Николу, о којем смо почели приповедање, везана је легендарна прича која додирује и данашње време. Он је био у француском броду који је торпедован, а спасла га је португалска лађа „Деванка“. Тада се деда Никола заклео да ће, ако преживи ту ратну страхоту, сазидати кућу и наденути јој име ове лађе. А деда је био човек од речи и та кућа и данас постоји преко пута „Београђанке“.

Комунистички победници у Другом светском рату нису имали разумевања за херојства Узуновића, па су Николи и његовом брату конфисковали земљу. По закону је ипак требало да наследе 30 хектара, али нису хтели да им оставе оно што им је припадало, већ им је понуђена земља у Војводини. На то су достојанствена браћа рекла: „Ако нисмо домаћини на своме, како да будемо на туђем?“ То је био одговор који је комунисте натерао да им отму све и оставе их без икаквог имања.

Кист пре бине

Када је наш саговорник Танасије Узуновић стасао у младића, имао је велико бреме комунистичких притисака који су оптерећивали његову породицу. Па, ипак, успео је уметнички да стаса у родном Нишу, јер је имао велики таленат за ликовну уметност.

Чудним сплетом животних околности дружио се и са глумцима, посећивао омладинске представе, када га је позвао Раде Трифуновић, образован човек снажног талента, али без глумачке академије.

НЕЋУ ДА БУДЕМ НЕМАЦ! Каријера овог врсног глумца често је обележена ликовима немачких војника и официра у партизанским филмовима. Сви су то тумачили чињеницом да је био плав и да се уклапао у редитељске визије како би требало да изгледа нацистички војник.
- Када је био сниман филм „Јужна пруга“, по ко зна који пут су ми понудили улогу Немца - сећа се са осмехом Узуновић.
- „Е, сад је доста“, рекао сам, „хоћу да глумим партизана!“ Редитељ је објаснио да је таква подела улога јер је Узуновић плав, али овај је одговорио контрапитањем.
- Па добро, је ли Хитлер био плав? А Гебелс? А Геринг? Па што, побогу, увек пикирате на мене?

- Иако сам се „бранио“ да сам чврсто опредељен за сликарство, само ми је отресито рекао: „Научи текст!“ - наставља причу Танасије. - Уследила је премијера у друштву „Абрашевић“ у Нишу, сјајно примљена од публике, затим и друге представе. Тада ме примећују сјајна професорка Огњенка Милићевић, и на крају, легендарни Хуго Клајн. Тако се обрем на Академији драмских уметности. Моји су тешко живели и издржавао сам се од стипендије.

Узуновић је свестан да му је „квазиреволуција“, како назива комунистички преврат, значајно одредила живот. Па ипак, каже да ни у којем случају није губитник, него добитник.

- Имам дивну породицу, супругу и кћер, истина, да нам нису све отели био бих добростојећи и, вероватно, неке ствари би ми биле лакше у животу. Али сам, ипак, велики добитник. н

ПАЧУ И КРАЛЈ ПЕТАР

Некада су времена била витешка, а није постојала титула „политичара“.

- Какви, бре, политичари?! - отресит је Узуновић. - Мој деда је био премијер, али је био првенствено правник, Лаза Пачу, финансијски маг - био је лекар. То су им биле професије.

Узуновић се сећа приче како је Пачу увек носио свећу у ташни, коју би палио по истеку радног времена, „да не троши државну струју“. А када је краљ Петар хтео да уда кћер Јелену за великог руског кнеза, није имао новца јер је градио Опленац. Обратио се Пачуу да му држава позајми 20.000 динара, овај га је позвао на састанак у Капетан-Мишино здање, где ће о томе одлучити.

- Сцена је била оваква: састанче Пачу, Никола Спасић, Коларац и сви најбогатији Срби оног доба, а краљ цупка у ходнику чекајући њихову одлуку. На крају га одбију, са образложењем да краља „могу да убију, или да абдицира, па ће новац пропасти“. Епилог је био да су убедили краља да заложи Топчидер под хипотеку, затим су му дали тражени износ, али тако да га враћа у неколико рата. На крају су му „опростили“ последњу рату, и то му је био поклон за венчање са њихове стране.


КУЋА, ТЕМЕЛЈИ И ПРИНЦИП

Како говори Танасије Узуновић, интересантно је да је кућа његовог деде настала на необичан начин. Деда Никола је откупио плац на Дедињу са већ направљеним темељом, али је ондашњи власник, Београђанин, Јевреј, одлучио да прода тек започету кућу. Током погађања са Николом Узуновићем замолио је да му се овај зарекне да здање које буде настало на тим темељима, неће бити урађено другачије, него према пројектима о којима су се архитекте већ договориле.

- И баш тако је било - објашњава Танасије. - Предратни градитељи су видели неке финесе којима нису били вични, и замолили су деда Николу да направе „неке мале измене“. Међутим, овај је био чврсто одлучан да испуни реч, и да кућа буде управо онаква каква је обећао да ће бити.

ДЕТЕ ЗЕЛЕНАША НаШ саговорник носи врло тешка сећања на неке сегменте детињства. Тако је, са девет година извођен пред школску таблу, и још памти учитеља који га је проказивао речима:
„Ово је унук предратних зеленаша против којих смо се борили!“ На читаоцу је да замисли колико је тежак печат могао да остави један такав догађај на рањиву, дечју душу.

БЕЛА КОШУЛЈА

У серијалу „Мој рођак са села“ Узуновића памте као човека који јасно и прецизно описује српског сељака.

- Хтео сам да га осликам онако како га ја доживљавам. Не као умазаног ратара са чачкалицом у устима, већ сам тражио да будем у традиционалној, српској ношњи овог поднебља. Шта више, сваког јутра на снимању морала је да ме чека чиста, бела кошуља.

ЗАОСТАВШТИНА

Породица Узуновић је пре Другог светског рата имала девет кућа у Београду. Наш саговорник памти само оне највеће, и то ону зграду која је сада резиденција амбасадора САД, „Деванку“ у Улици краља Милана 21 и велику зграду у Нушићевој 20.

- Остале више и не памтим, знам да су неке срушене у бомбардовањима током рата.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (26)

Брана

17.10.2013. 22:22

Нас опоравак као народа ће почети онда када г.Узуновићу и другима буде враћено што им припада. Наклон озбиљном уметнику који се кроз рад остварио.

Mateja

17.10.2013. 23:03

sve bi ste da prisvojite...sta vam je...kakav crni beogradjanin. "Pa, ipak, uspeo je umetnički da stasa u rodnom Nišu"

SFB

17.10.2013. 23:58

@Mateja - Pitam se uvek, zasto poneki ljudi imaju potrebu da samo iz njima poznatih razloga, sve vredno i ocigledno,njima ne shvatljivo, negiraju i pokusavaju da isprljaju svojom zlobom i niskoscu. Postovanje gospodinu Uzunovicu.

MunZ

18.10.2013. 09:47

@Mateja - Mnogo ste opterećeni. Ja sam rođen i odrastao u Nišu, a 20 godina živim u Beogradu. Moji su i Beograd i Niš. A u ovoj priči ste jedino primetili taj detalj, a niste primetili da mu porodica ima beogradsko poreklo i da je to tema priče.

Bojan I.

18.10.2013. 10:24

@Mateja - Ja primetih da su u Beogradu imali 9 kuća i da su im uzete. Ako je tako kako kažete, zašto ne stoji Beograđanin i Nišlija? Aj da se dogovorimo da je i Sv. Car Konstantin Beograđanin. I... svako ko nešto vredi i ko je nešto postigo. Naši su seljaci sa pijace koji pričaju otkude Niš i Romi.

lale

04.02.2015. 08:27

@Mateja - Postoji mnogo nacina da se covek oslobodi negativnih osecanja kao sto su pakost i zloba - pisanje zlih, nizerazrednih komentara tesko da ce pomoci! Novostima hvala za divan tekst o velikom glumcu i pravom gospodinu!

filke 82

17.10.2013. 23:57

Bas pravi BARD! Citajuci tekst, kao da sam slusao svoje dedove i oca... I bogat je jer ima i nas! Vernu publiku i ljude koji znaju da cene prave vrednosti! Zdrav i ziv nam bio!

Radoslav

18.10.2013. 00:19

Ako se ikad bude snimao serijal ili film o Nemanjicima, Tanasije ima da glumi Nemanju, malo koji covek svojim nastupom u meni budi onaj starodavni osecaj urodjenog postovanja i divljenja prema srpskoj starjesini.

Hm

18.10.2013. 09:13

@ - Sve su to lepe priče i pričice o prepoštenim, a prebogatim porodicama. Možda i jeste zaista tako, a možda postoji i neka druga strana priče. Na kraju, krajeva, poznato je da Srbi nose prezimena i po nekim svojim osobinama, događajima i sl. Uzunović - od uzeti, uzimati.

Deki

18.10.2013. 11:37

Banda belosvetskih hohštaplera, lopova i neradnika tzv. komunista, koja je ojadila, pokrala i pobila mnoge ugledne srpske porodice, pa i one manje ugledne, ostavila je svojim potomcima na čuvanje, tuđu, otetu imovinu. Veliki glumac i gospodin, Tanasije Uzunović, je svakako jedna od žrtava partizanskih jurišnika na "njemačke" bunkere i srpske vile i domaćinstva. Ovo drugo im je pogotovo išlo od ruke, ali Tanasije nikako ne bi smeo da se "pomiri" sa time i aminuje pljačku! Pozdrav!

Mileva

18.10.2013. 23:00

Kao veliki postovalac g. Uzunovica znam da nema uloge koju on ne bi mogao da odigra,. osim jedne jedine: ne moze da odglumi gospodina. On to j e s t e. A onima kojima gospotsvenost smeta, sto se vidi iz njihovih komentara, rekla bih da g. Uzunovic ne dize svoj ugled time sto je Beogradjanin vec je obrnuto, on podize ugled Beogradu.

Srdjan

28.01.2015. 01:25

@Mileva - Svaka cast na komentaru a pogotovo na poslednjor recenici. Tanasije je veliki glumac i gospodin u najboljem smislu te reci.

velko

23.09.2014. 18:25

Srpski seljak pre 60 I nešto godina. Idem sa dedom seoskom ulicom. U susret nam dolazi sredovečni čovek: -Pomoz Bog gazda Velko! -Bog ti pomogaoI Zamiče. -Deda ko je on? -Komšija. SIROMAŠN JE ALI JE UVEK ČIST I ZAKRPLJEN!!! Urezuje mi se u sećanje. Komunizam ih je učinio prljavima i sa čačkalicama u ustima.

Dusan

30.09.2014. 14:06

Samo u danasnjoj Srbiji, drustvu poremecenih vrednosti, moze da se objavi tekst u kome se kaze da je nekadasnji ministar bio bogati kucevlasnik i da opste odobravanje dobije komentar kako su mu zli komunisti to oduzeli. Mozete li vi da razumete da su to sve bili neke Mrke, Krke i Velje, samo na kvadrat i kub, ogrezli u korupciju? Razumete li vi da je rodjeni sin Nikole Pasica bio jedan od najvecih korupcionasa, kao i da je u korupcionaskim aferama ucestvovovao i kralj Aleksandar licno?

Jasmina

04.02.2015. 19:28

@Dusan - I da je tako kako kazete Dusane,ne vidim razlog zasto biste branili komuniste sto su oduzimali imovinu tadasnjim bogatasima. Za koga su je oduzimali? Za narod?

Мали Перица

06.04.2015. 16:10

@Dusan - Друже Душане, будите љубазни и окрените се. Мислим да вам је испала партиска књижица. И будите опрезни, следећи пут.

Predrag

28.01.2015. 12:18

Текст је поучан и користан. Поштовање за породицу Узуновић и господина Танасија.Рекао бих нешто о техничкој страни текста. Писање непостојећих слова као што су дж, лј, нј итд. овај текст постеје трагикомичан. Претпостављам да се ради о софтверу који пресловљава текст са латинице на ћирилицу и то чини дословно. И да је изворно, написан на латиници. Молио бих уредника али и писца, иначе доброг текста да се не равна омиљеним српским изговором како је "латиница лакша за писање" и спријечи нову бруку

Dimintrije

28.01.2015. 18:39

A velelpna kuca u centru Nisa koju komunisti do danas nisu nacionalizovali u znak zahvalnosti ,jer je jedino ona"verovatno" zaradjena posteno se i ne pominje u tekstu. Glumac je nije pomenuo, u njoj zivi njegova sestra Mariola Uzunovic

Nislija 101%

05.02.2015. 00:56

@Dimintrije - Mislis na kucu preko puta Centra za socijalni rad Sv.Sava? Posto je to kuca Uzunovica?

Marko

05.02.2015. 17:35

Па добро мајку му, јел знате ви како се пишу ћирилична слова Џ и Ђ!!?