Два века храста на Цветном тргу

Б. ХАДЖИЋ

четвртак, 10. 05. 2012. у 22:25

Два века храста на Цветном тргу
Најстарије београдско заштићено стабло прославило двестоти рођендан. У престоници тренутно 33 заштићене врсте

КО ли би све јурнуо да ућутка храст лужњак на Цветном тргу само када би оно пожелело да прозбори коју. Најстарије заштићено београдско дрво недавно је прославило двестоти рођендан.

Колико ће још пута свећице дувати, да куцнемо у дрво, много. Импресивних димензија, још је импресивнијег здравља.

- Чак и одлично за једног двестогодишњака - кажу из ЈКП "Зеленило Београд". - Као дечкић.

Старац лужњак од две стотине лета у висину броји 26 метара. У обиму избројали му четири. Он и алигатор Муја ретки који су преживели три бомбардовања Београда у 20. веку. Исписник је два балканска, два светска рата, неколико грађанских...

И још пише, у крштеници давно, давно пожутелој, да је лужњак остатак некадашње храстово-јасенове шуме која се простирала од Цветног трга до парка Мањежа...

А да неко не би рекао да од једног дрвета не видимо целу шуму, ваљано би било набројати и остала дрвећа из породице заштићених.

ШАМ ДУД НАЈСТАРИЈИ У СРБИЈИ АКО су лужњакове године импресивне, шта онда тек рећи за Шам дуд најстарије стабло у Србији. Седам векова на овај дуд - што храст на Цветном тргу гледа као дерле - пентрају се дечурлија у порти Пећке патријаршије, и са њега умазани силазе онда када слатких плодова нестане.

Титулом су окићени и један платан и један гинко на Врачару. Један платан код Милошевог конака, буква на Дедињу, тиса у Пожешкој, Стабло гинка, Стабло магнолије, Кућа краља Петра и Карађорђевића. Али и стабла храста лужњака, европске букве и мечје леске на Калемегдану, пет тиса из групације кавкаске птерокарије у Градском парку у Земуну...

- Заштићена стабла представљају велику ботаничку ведност, а она најстарија и својеврсну хортикултурну баштину нашег главног града - каже Гордана Миљојковић из "Зеленила". - Основни критеријуми за заштиту неког стабла су врста, старост стабла, спољни изглед...

Шок, мук и неверица изби онда када из "Зеленила" одговорише на питање да ли је неко - можда, рецимо, после дербија, митинга, свађе комшија, исекао заштићено стабло, шарао га, цртао графите...?

- До сада није било таквих ситуација - рекла нам је Гордана Миљојковић. - Одређене су и високе казне за сваку недозвољену радњу која угрожава опстанак заштићеног стабла.

А сва заштићена стабла су обележена таблом на којој су исписане основне информације о дрвету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

King 7

11.05.2012. 00:07

Cudi me da u vremenu procvata opste sece i pljacke gradskih zelenih povrsina pohlepni nalogodavci ovakvih podviga kao sto je trajno unistenje platana u ul. Kralja Aleksandra i dr. nisu doneli resenje o "zameni starih stabala novim" i ranim jutrom sredili ovaj hrast i ostale nosioce kubika vrednog drveta da bi na njegovom mestu ostavili mlado stablo. Sacuvajmo ove nosioce nase istorije kao sto su i stare kafane, kuce

Katarina

11.05.2012. 12:58

Eh, gde ste bili kada je napravljen pokolj zakonom zasticenog drvoreda lipa na Novom groblju, da skrenemo paznju da se to ne dira. Sada se tamo sepure Monsanto americki bagremi, koji ne daju hlad, uglavnom se suse,. Lipa, hrast i platan su zastni znaci Beograda, a 1963. godine Beograd je bio drugi grad u Evropi, odmah posle Beca, po zelenim povrsinama plemenitog drveta. Hvala za ovaj tekst!

Baki 55

11.05.2012. 15:12

U Padinskoj Skeli u krugu PKB-a, preciznije kod kovačke radionice, raste drvo nepoznate vrste. Stariji radnici kažu da su dolazili stručni ljudi ali niko ne zna o kojoj je vrsti reč. Drvo ima dve vrste cvetova, visoko je sa lepom krošnjom. Bilo bi interesantno istražiti, možda ipak postoji stručno lice u Beogradu ili Srbiji koje bi ga prepoznalo