ИАКО је пословни туризам први осетио светску економску кризу Стратегија развоја туризма Београда базира се управо на овом виду туризма!
Према прогнозама Светске туристичке организације, које су објављене прошле недеље, пословни туризам и, нарочито, конгреси доживеће највећи пад у наредном периоду. Наиме, компаније неће више "шаком и капом" бацати новац на конгресе, тим-билдинге, излете и слична дружења, осим у случају када су ти сусрети неизбежни. Чак и оне компаније које имају новац за такву врсту награђивања радника неће смети да у околностима економске кризе то раде.

- Кад смо писали Стратегију развоја туризма Београда нисмо имали то у виду, јер није било разговора о економској кризи - каже др Јован Попеску, један од аутора. - Пад пословног туризма ће се сигурно одразити у следећој години, али наша стратегија је писана за 2018. годину. Пословни туризам неће стати. Можда ће мало опасти, али и даље је реч само о спекулацијама.
Туризам је птица злослутница и први најави лоше догађаје. Међутим, ова привредна грана је жилава, па се прва и опорави. Пословни туризам у престоницу, ипак, доводи 64 одсто гостију, али би га боље било назвати "принудни туризам". Јер, пословним партнерима наше фирме плаћају хотел, воде их на ручкове, показују град...
- То је, истина, атипично, али се зна ко иде на конгресе - каже Попеску. - То је, можда, пракса наших фирми, али неће увек бити тако. Београд је дестинација у успону, јер се и пословање побољшава.
Пословни туристи до сада су ноћили у хотелима високе категорије, а у престоници се, практично, само такви и граде! Београдски хотели су прескупи, као и авионске карте, па је свима јефтиније да оду у Беч или Будимпешту.
Стратегија предвиђа да Београд уђе у првих 100 водећих градских конгресних дестинација (данас је на 168. месту). Томе би допринело јачање Конгресног бироа који би координирао туристичке догађаје у смислу термина и организације. Уз модернизацију Сава центра, реконструкцију Београдског сајма, изградњу хотела и путева, престоница би наредних година могла да "привуче" пословне људе из Немачке, Италије, Француске, САД и суседних земаља.
- "Градски одмор" је други сегмент који ћемо развијати, јер западном тржишту може да се понуди са мало инвестиција - каже Попеску. - Проблем је што је хотелска понуда сиромашна и нема конкуренције. Тек изградњом оних који су најављени (а још нисмо сигурни да ће бити изграђени) понуда ће се поправити и доћи ће до снижења цена. Нама недостају хотели са три звездице за "класичне туристе" који долазе на "градски одмор". Почињу да се назиру на тржишту, али то је за озбиљан град више него недовољно. Тек после 2010. или 2012. године можемо озбиљно да се укључимо у ову врсту понуде. Уосталом, тада ће се појавити и нискобуджетне авиокомпаније, јер је укидање виза најављено за 2010. годину. Тачније, проблем туризма Србије јесте што Београд чини две трећине српског туризма, и док се то не промени нећемо бити озбиљна туристичка земља.

БРОЈКЕ:
530 МИЛИОНА ДОЛАРА ПРИХОД ОД ТУРИЗМА У ЗЕМЛјИ, НАЈВЕЋИМ ДЕЛОМ ОД ПОСЛОВНИХ И КОНГРЕСНИХ ТУРА
64 ОДСТО ТУРИСТА У БЕОГРАД ДОЛАЗИ ЗБОГ ПОСЛА И САЈМОВА

КОНГРЕС БОЛЈИ ОД "ЕВРОСОНГА"
У БЕЧУ, који попут Београда има 1,7 милиона становника, лане је одржано 2.764 конгреса који су "зарадили" 760 милиона евра. У Београду се одржава осам до десет конгреса годишње.
Да је добар конгрес исплативији од "Евросонга" сведочи скуп кардиолога у Бечу који је окупио 33.000 гостију, док је у време "Евросонга" нашу престоницу посетило једва 20.000 странаца.
Свет је током 2007. године остварио више од 11 милијарди долара прихода од конгресне индустрије. Просечна потрошња конгресног делегата била је 2.000 долара.