Грејемо пластенике, а Албанци беру профит

СВЕ већи увоз и драстично колебање цена највећи су проблеми домаћих повртара. Да би што више смањили ризике и увећали род, неки пољопривредници се одлучују за загревање својих пластеника надајући се да ће раном производњом постићи цене које ће им донети извесност и добру зараду. Али и тај посао им квари увоз из Албаније, где се производња без вештачке топлоте поклапа с првом бербом у Србији из загрејаних леја, па је логично да наши произвођачи нису конкурентни. Зато лесковачки повртари од државе очекују да у ово време некако ограничи увоз и на тај начин им омогући да врате новац који су уложили у скупу опрему.

Када је Јовица Стојковић из Навалина код Лесковца пре 17 година почео да греје своје прве пластенике, рани краставац се продавао за два до два и по евра по килограму. Први овогодишњи краставци обрани су пре двадесетак дана, али произвођачи сада, као ни неколико година уназад, не могу да рачунају на ту цену. У Лесковцу се тренутно загрева од 25 до 30 хектара под поврћем, улагања су данас много већа, али без обзира на много мању зараду, Стојковић је са својом породицом одлучио да прошири загреване површине под краставцем са пола на 1,2 хектара.

Усред њиве, поред два већ постојећа, Јовица је поставио нови котао, а укупна снага је толика да би сам могао да греје бар половину лесковачког насеља Дубочица. Ове зиме Стојковићи су за загревање 26 пластеника од по 320 квадрата потрошили око 500 кубних метара дрва.

- На овај корак нас је навело то што ћемо раном производњом избећи продају у јулу и августу, када је велика вероватноћа да цена поврћа буде на економском минимуму. Инвестиција је вредна око три милиона динара, а 40 одсто улагања је субвенционисала држава. Ако би поред такве подршке, у време када стиже наше поврће, на неки начин био ограничен увоз, онда бисмо са сигурношћу могли да кажемо да се оваква улагања исплате - прича Јовица, који се скоро 40 година бави повртарством.

* Топли пластеници Стојковића / Фото: Игор Митић

У посао је укључио и двојицу синова, па заједно обрађују још око пет хектара под кромпиром, десет под пшеницом и четири под кукурузом. Следеће године ће грејати све површине под пластеницима од око два хектара. Стојковићи свакодневно имају по десетак радника, а сваке сезоне исплате око 3.000 дневница. Ово домаћинство је једно од тек неколико у Србији која су наводњавање својих пластеника у потпуности компјутеризовала.

- Увече седнем за рачунар и задам параметре и наредног дана све се одвија аутоматски. Производња ће ове године бити добра, али како ћемо проћи, знаћемо тек на крају сезоне. Пре две недеље почели смо бербу и испоручујемо од две до две и по тоне робе свакодневно. Немамо проблем с тржиштем, јер имамо квалитет и количине, а до краја јуна око 40.000 биљака требало би да да 200 тона рода - додаје Владица, један од Стојковићевих синова.

Када прође сезона краставца, под њиховим пластеницима наћи ће се јесењи парадајз, који ће, уколико буде било потребе, такође загревати. Парадајз ће расадити у јулу, па ће бити и прилике да искористе лепо време за годишњи одмор.

* Нови котао снаге 1,25 мегавата

- У нашим климатским условима, када "вучеш" неки производ током целе сезоне можеш да имаш и велике проблеме, јер с великим врућинама стижу инсекти и болести, а ми смо наше купце навикли на најбоље. Сада биљке нисмо третирали хемијом, јер за то није било ни потребе - објашњава Владица.

Породица Стојковић има и хладњачу капацитета 300 тона. Највише је користе за расхлађивање поврћа, јер су све чешћи такви захтеви купаца. У њој су ускладиштили и прошлогодишњу производњу кромпира, а последње количине продају ових дана.

СПОРАН КВАЛИТЕТ

АЛБАНСКИ повртари имају повољне климатске услове, али им је технологија много лошија од наше. На појединим фотографијама из њихових пластеника, где је берба краставаца почела пре две недеље, Владица нам показује трагове хемије и доказе разних болести. Проблем је то што се у Албанији користе препарати који су одавно избачени из употребе, па би боља контрола на нашим границама свима добродошла.

НЕДОСТАЈЕ БЕРЗА

У традиционалном повртарском крају, истичу произвођачи, недостаје берза пољопривредних производа која би била стабилизатор и чувар произвођача од ризика брзе и драстичне промене цена до које често доводи вештачки вишак производа. Уз планирану производњу и продају свима би било много лакше. До тада никога не би требало да изненађује то што се краставац прошле недеље на велико продавао по цени од 70 до 80, а већ јуче за 120 до 140 динара.