Наследница милион долара умрла у беди

МАРИЈА Златић (86), из бољевачког села Валакоње, која је после смрти супруга Момчила наследила готово милион аустралијских долара, преминула је у својој трошној кући, до које се излоканим путем и лети једва стиже. Њено беживотно тело пронашли су, на кревету, људи који су са њом имали уговор о доживотном издржавању. Упркос богатству које је наследила, умрла је у крајној беди.

Почетком године, Марија Златић је за "Новости" испричала своју животну причу, упркос љутњи људи који су са њом имали уговор о доживотном издржавању и који су, након старичине смрти, постали наследници њеног богатства.

- Тамо где ја ускоро треба да идем, паре ми не требају, зато сам их и поклонила - уз осмех је пре пола године говорила за наш лист, као да је предосећала скори крај. - Дала сам новац људима који ме чувају. Њима те паре више требају, а ја ионако не знам ни колико је то. Мени је доста мојих осам хиљада динара, колико добијам на име пољопривредне пензије...

После готово четворогодишњег дописивања са надлежнима у Аустралији, у чему јој је помогла комшиница Мара Андрејевић, Марија је крајем прошле године обавештена да је од супруга наследила нешто више од 940.000 аустралијских долара. И, тада су почели проблеми.

- Након што је добила наследство, појавили су се многобројни "наследници", који су тврдили да поседују Момчилов тестамент - причају нам комшије. - Људи, који су са Златићком закључили уговор о доживотном издржавању, у међувремену су већ подигли највећи део тог новца. Једина која није марила за новац била је Марија. Умрла је како је и живела - сама у својој трошној кући од блата. Једино друштво су јој били пси, које је хранила и бринула о њима до последњег дана.

Како се испоставило, Момчило је у некретнинама у Аустралији имао близу три милиона долара. Међутим, после његове смрти, порез није плаћан, па су, након што су сви дугови намирени, Марији преостало нешто више од 940.000 аустралијских новчаница.

- Сећам се, као да је јуче било - сетно нам је причала Марија. - Било је то 1956. године. Момчило и ја смо купили карту у једном правцу за Аустралију, а пут нас је одвео у градић Гвилдфорд. Мој муж је радио као тесар у једној фабрици, а ја сам бринула о домаћинству.

После годину и по, Марији је стигла вест да јој је мајка Стана тешко болесна. Није размишљала. Села је у први авион и вратила се кући.

- Бринула сам о болесној мајци, на крају је и сахранила, али се у Аустралију више нисам вратила - причала нам је Марија. - Момчило ми је повремено писао. И слао ми је новац. Желео је да се, када дочека пензију у Аустралији, врати у Србију.

Године су пролазиле. Потом и деценије. Али, Момчило се није враћао. Причало се да се у Аустралији обогатио и постао газда неколико фарми стоке, али су сви мислили да то није истина. Тек, пре пет година Марија је чула да јој је супруг преминуо.

- Казала сам то комшиници Мари и замолила је да, ако може, сазна нешто више о томе - причала нам је Марија.

- Мара је ступила у контакт са људима из Аустралије. Годинама је трагала и на крају су ме, почетком септембра прошле године, обавестили да сам наследила Момчилову имовину. Паре сам добила пре неколико месеци. И одмах сам их поделила. Мени, видите и сами, баш ништа не треба.

Кућа у којој је живела Марија Златић

Бака Мара је сахрањена у четвртак у Бољевцу. Умрла је тихо, баш као што је и живела. Није стигла ни да, више од пола века откако се вратила из Аустралије, макар последње дане проведе животом достојним човека.