Апатин: Откривен биста краљу Стефану

ЗА разлику од недавног подизања споменика мађарском генералу српског порекла Јаношу Дамјаничу, у Ади, откривање бисте мађарском краљу Стефану, односно, Сент Иштвану, што је мађарски синоним за то име, у Апатину, није узбуркало ни политичке, ни националне страсти, напротив. Биста је, иначе, откривена протеклог викенда, поводом заиста несвакидашњг јубилеја - 1.000 година постојања најсеверније српске вароши на Дунаву.

- Док је Дамјанич, нарочито током револуције 1848/49, остао упамћен по злоделима, управо према својим бившим сународницима Србима, краљ којег Мађари сматрају оснивачем и заштитником своје државе, био је нешто сасвим друго - објашњава Миле Бакић, заменик председника апатинске општине. - На поседу који је опатицама из Вестминстерске жупаније за градњу манастира, или опатије, поклонио управо он, 1011. године настао је и данашњи Апатин.

Из речи "опатија" је, наставља саговорник "Новости", иначе, представник СПС који, заједно са СРС, чини већину у локалној власти, и проистекао садашњи назив града.

- Све то потврђују и писани документи, у којима се, уз остало, наводи и да је мајка краља Стефана била православка - наглашава Бакић.

Свему томе, Мирко Цветићанин из СРС, иначе, заменик председника Скупштине апатинске општине, додаје и чињеницу да је краљ Стефан, поред католичке, која је то урадила још 1084. године, канонизован и у - православној цркви.

- За нас је то било довољно да подржимо идеју да се, у оквиру прославе миленијума Апатина, постави и његова биста - вели Цветићанин.

Мада га признаје и за православног свеца, мађарског краља који је владао од 997. до 1038, дакле пре коначног одвајања православаца и католика, односно "Велике шизме" из 1054. године, ипак, није канонизовала СПЦ. То је, наиме, учинила Руска православна црква, под чијом јурисдикцијом су и православни Мађари којих, истина, нема много, али који тог светитеља, по православном обреду, обележавају 20. августа.

Бисту постављену у центру Апатина, између католичке цркве Узнесења пресвете Богородице и Музичке школе (оба та здања подигли су немачки колонисти, који су од средине 18. до половине 20. века чинили већину житеља града), поклон је, иначе, председника Мађарске Пала Шмита. Она је дело мађарског вајара Золтана Варге, а вредност јој се процењује на 12.000 евра.

СРБИ И НЕМЦИ

НИКАДА у последња три-четири века, Мађари нису чинили већину апатинског становништва. До колонизације Немаца средином 18. века, коју је спровела Марија Терезија, житељи су, искључиво, били Срби. Етничка доминација Немаца трајала је до краја Другог светског рата, када су у Апатин колинозовани Срби из Лике, да би касније, у оквиру економске миграције, доселио и приличан број Срба из БиХ.