Дедина слика чека Новака

ИЗБЛЕДЕЛА фотографија стара 64 године, чувана у породичном албуму никшићке фамилије Абрамовић, као сведок давног времена, могла би да заврши у рукама чувеног Новака Ђоковића. Наравно, уколико се он јави или било ко из његове породице. А на слици је деда Владимир, како стоји изнад базена у Звечану на Космету, у друштву једне девојке, спреман да скочи и расхлади се после напорног дана у фабрици олова, цинка и сребра.

- Снимак је овековечен на базену код Хотела број 3, у чијој близини је било и тениско игралиште. Ја сам био у води са белом гуменом капом, а поред мене су уживали и неки Енглези који су тада радили у руднику Стари трг, док се Владо у свом стилу забављао са девојком чијег имена не могу да се сетим - прича за "Новости" Никола Тале Абрамовић (95), дугогодишњи пријатељ Нолетовог деде и један од најпознатијих црногорских шофера, који је крстарио друмовима бивше Југе и европским магистралама.

Тале каже да је спреман да Ђоковићима поклони ову црно-белу фотографију.

- Највише бих волео да стиснем руку Нолету, загрлим га и кажем му коју реч за његовог доброг деду, људескару. За Влада ме вежу најлепше успомене и ево у овим позним годинама осећам потребу да се макар на овај начин одужим верном другу из младалачких дана, када смо скупа јели хлеб са седам кора. Његова смрт ме потресла, али нисам због здравља могао да му се поклоним пред одлазак у вечност. Зато чувам читуљу из новина са којом понекад поразговарам - додаје Никола.

Наш саговорник каже да се Владо по много чему издвајао од осталих, пре свега по лепоти.

- Био је шармер, пун духа и позитивне енергије, прави ђаволак на ког су се девојке лепиле. У његовом друштву увек је било весело, а хумором је свима нама скидао умор. Био је јак карактер и на његову реч смо се увек могли ослонити.

Новак није крио приврженост деда Владу,Фото: Приватна архива

Није Николи Абрамовићу волан био главни реквизит, него и лопта. Играо је фудбал у Трепчи годинама и био незаменљив на позицији халфа.

- Владо ми је давао велику подршку са трибина. Довео би цело друштво које је громогласно навијало, певали би и скандирали. Многе успомене ме везују за тог дивног човека. Били смо тим, а уз то, везивали су нас корени јер смо обојица из никшићког краја - он из Јасеновог Поља, а ја из града. Били смо део црногорске колоније, јер је у фабрици било још Црногораца који су вредно радили. Сећам се наших путовања по Космету, обилазили смо Пећку патријаршију, Дечане, Грачаницу.

Сећа се како је хтео да "пукне од среће" када су му из тазбине јавили да је Ноле Владов унук. Од тада до данас навијају за Новака.

- Тако је и сада кад му рекет не иде баш од руке. Сигуран сам да ће опет бити онај стари, непоновљиви - додаје Тале. - Зато му поручујем, јави се Ноле! Чека те дедина слика. Знам да ти је био један од највећих ослонаца.

Владимир Ђоковић са најмилијима 1953. године у Звечану

КАДА је Новак Ђоковић пре пет година дошао у Никшић и у Јасеновом Пољу присуствовао освећењу, цркве Светог архангела Михаила, у родном месту његових предака, у маси која га је дочекала били су и Абрамовићи.

- Покушали смо да дођемо до њега али нисмо успели. Чекали смо да се народ разиђе. Носили смо и ову слику, да му је поклонимо, али је до наше јуначине било немогуће доћи. Надамо се да ћемо преко "Новости" успети да је коначно предамо - каже Тале.