БРУТАЛНО УБИСТВО ВОЈНИКА ЈНА: Првооптужени ослобођен, само за суд није убица

ЗАГРЕБ

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

НИ двадесет шест година од бруталног убиства тројице официра ЈНА у касарни бивше ЈНА "Божидар Аџија" у Бјеловару кривци не седе у затвору, а Јуре Шимић, који је био првооптужени, у међувремену је пуштен из притвора.

Тог 29. септембра 1991. године хрватске снаге окружиле су касарну и затражиле предају шездесетак официра и око 150 војника. У почетку је све ишло мирно, није било никаквих проблема, а онда је у касарну, по тврдњама сведока, умарширао Јуре Шимић, председник кризног штаба за Билогорско-подравски регион у пратњи још двојице који су такође на лицима имали маске. Затражио је од официра да се скину до појаса и постројио војнике, а затим издвојио команданта касарне пуковника Рајка Ковачевића и двојицу његових помоћника, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића. Убрзо су тројица официра убијена, а иста је судбина нешто касније задесила и шесторицу припадника ЈНА, међу којима су двојица били Хрвати. Преживео је једино цивил Саво Ковач, а сведоци постројавања у касарни тврдили су да се иза маске крио управо Шимић.

Дуго се на суду у Бјеловару водио спор, а била је подигнута оптужница и против четворице полицајаца из овог града. Шимић је упорно тврдио да није крив и да се тог дана уопште није налазио у касарни, па је брзо пуштен из затвора. Понављао је да је његова функција била искључиво политичке природе и да није учествовао у преговорима око предаје касарне хрватским снагама од стране официра 265. механизоване бригаде. У току суђења ређали су се и сведоци који су бранили Шимића тврдећи да по својој функцији није могао да даје војне заповести, али и они који су јасно видели управо њега као једног од маскираних који је наредио масакр над официрима.

Прво је суђење одржано у Бјеловару, а затим пребачено у Ријеку, а иза Шимића, оснивача првог огранка ХДЗ, вукле су се разне приче. Наиме, на бјеловарском подручју посебан утицај у ратно време имали су и свемоћни обавештајац Јосип Манолић, као и Стипе Месић, а преко Шимића је набављано и оружје. Многи тврде да је био и кључна особа за успостављање разних канала којима је оружје стизало у Хрватску, а написао је и контроверзну књигу "Бјеловарски пси рата" у којој је многе оптужио за криминал. Ратни злочин у Хрватској прошао би без неких посебних судских пресуда да није био велики притисак јавности и на крају је Јуре Шимић ухапшен 2010. године. Али само за кратко, јер је суд у Бјеловару, у међувремену, ослободио оптужби бјеловарске полицајце, а није било сагласности ни око Шимићеве кривице.

Вукао се процес и на суду у Ријеци, а Шимић је тврдио да је доживео две саобраћајне несреће и да добија отворене претње ликвидацијом јер је, наводно, желео да изнесе пуну истину шта се тих ратних дана догађало у Бјеловару.

У међувремену је био искључен из ХДЗ, а последње што се из његових кругова чуло је почетком ове године када је 23. јануара било заказан наставак судског процеса у Ријеци. Његов адвокат је поручио да неће моћи да дође јер тешко говори и има повреде унутарашњих органа, повреду главе и поломљена ребра од саобраћајне несреће када је 6. јануара на његов аутомобил налетео полупијани возач.

- Нисам побио официре ЈНА - упорно је понављао на суду Шимић, који је рођен 1952. године у селу Галечић код Томиславграда.