Чедомир Антић: Црна Гора јесте српска држава

Уважени господине Раде Рачићу,

Верујем да сам први који Вам се обраћа са “господине”, а знам да сте међу реткима који су то конвенционално обраћање сами и у потпуности заслужили. Кад је човек тако млад као Ви, неправде које доживи, а преживи, могу му готово увек бити само од користи. Сведочили сте Истину. Ви сте млади учесник једне велике борбе која траје вековима и трајаће док је нашег народа. Молим Вас, немојте презрети Вашег наставника историје, учитеље увек треба да памтимо, ако су нас задужили да им некако узвратимо, ако нису да њихове грешке никада не поновимо. Узор су увек и свакако - неки како треба чинити, а неки како не треба.

Где је погрешио Ваш наставник историје?

Дозволите да, као аутор уџбеника “Историја за 7. разред” у Републици Србији и професор на највећем јужнословенском факултету на коме се предаје историја, имам право да коментаришем његов поступак. Његова грешка је дубока и темељна, али нема никакве везе са тим да ли је Црна Гора “српска држава”, да ли је “прва” и где сте Ви то прочитали или чули. Све да сте рекли нешто што је у потпуности нетачно - па чак и нешто што је са нашим данашњим моралом и погледом на свет неспојиво - а да је истовремено макар и на маргини друштва, предмет некакве дебате, посебно научне, Ваш је наставник морао са Вама да разговара, укључи и друге ученике препоручи књиге...

Цењени господине Рачићу, сви историчари знају да се историја пише на основу извора. Извори кажу да су Стефан Војислав, Стефан Немања, сви Балшићи и сви Црнојевићи били Срби. Ако су их некада и назвали неким архаичним старијим регионалним називима, међу свима њима није онај који би желели они који су ове године протерали ћирилицу из разредног дневника у који је Ваш наставник уписао јединицу из историје. Владике Данило, Сава, Василије, Петар Први, Петар Други (иначе Ваш имењак) - били су велики Срби.

Поносни на косовске традиције, чланови Пећке патријаршије - цркве коју је основао Свети Сава, уздигао цар Душан, а обновио велики везир Мехмед, наш Баја Соколовић. Владике Петровићи-Његоши потичу од српског рода Хераковића. Хераковићи су у Катунску нахију дошли из једне друге српске земље, која је и данас српска - из Босне.

Да ли би и они данас били ућуткивани и прогоњени у Црној Гори? Кнез Данило се вазда позивао на Косовску битку, краљ Никола је косовски пораз осветио. Чак су и комунисти знали за српство Црне Горе - Ђилас је тврдио да нема тога ко би одвојио Црну Гору од Србије. Једини који су пророчки видели данашње време били су хрватски фашиста Анте Павелић и његов штићеник Секула Дрљевић.

Чак је и садашњи диктатор Ваше земље Мило Ђукановић, као премијер Црне Горе за ТВ Политика једном давно рекао: “Црногорци су поносни на српско поријекло и црногорску државност, на славну историју српског народа, зато и вјерујемо у заједничку будућност и просперитет.”

Бедна је власт којој лекције из храбрости и етике држе матуранти и ученици. Јадна, али и осуђена на пропаст. Међутим, велики господине Рачићу, Ваш наставник није само погрешио зато што се оглушио о изворе, сопствено образовање и један политикантски програм ставио изнад правила струке. Није његов пропуст у томе што Вас је спремао за роба, а не слободног грађанина.

Он је Вас, уважени господине, који улазите у тинејџерско доба, обесправио. У Црној Гори већина грађана говори српски језик, бар трећина укупног броја су Срби. У Вашем граду Подгорици, према јако сумњивом попису, сваки четврти пролазник је Србин.

Црна Гора је уставом дефинисана као држава њених грађана. Та дефиниција је преварна и мањкава, али зар не би требало да значи да онда она није само земља над којом има суверенитет један режим и четрдесетак одсто грађана чију националност он подстиче? Црна Гора је зато данас “и српска”, па је Ваш наставник својим олаким поступком прекршио уставна права својих ученика Срба чији се преци нису доселили у Црну Гору, већ ту живе од давнина.

Честити господине Рачићу, Ваш отац је у праву. “Крст носити нама је суђено” у борби против неправде туђинске и наше. Греше они који мисле да народ и веру предаканапуштају слаби и уплашени. Турчило се “плахо и лакомо” - некад, сад и увек. Наше је само да опстанемо, да се одржимо и да преживимо. Вас обавезује Ваше име, које делите са највећим српским песником. Славним српским, црногорским владиком који из душе нашег народа неће нестати, све и да силни спале све књиге, баш докле год се буду рађали његови имењаци.

Ваше презиме, уважени господине Раде, презиме је оних који вековима тврде да су потомци светородне лозе Немањића. Имена и презимена Ви сте, господине Раде Рачићу, дубоко верујем, достојни. Мој син има три године мање од Вас. Прочитао сам да сте добили фудбалску лопту, ја бих волео да Вам и ја нешто дарујем. Ако Ваши родитељи желе, могу да ме позову како би ми рекли шта желите и дали адресу на коју да пошаљем.

(Отворено писмо Раду Рачићу, ученику седмог разреда из Подгорице, који је добио јединицу из историје када је лекцију о настанку Црне Горе почео речима да је Црна Гора прва српска држава. Писмо је објављено у подгоричком дневнику “Дан”)

Чедомир Антић, историчар