Дан кад се Пива на небо селила

Дола у Пиви су једно, али не и једино жртвено место из чијих долина и данас вапе душе 522 житеља овог краја, међу њима и 109 деце, које су 7. јуна 1943. године, на празник Обретање главе Светог Јована Крститеља, покосили рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије "Принц Еуген" уз подршку првих комшија из Херцеговине, гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије. Сејали су они смрт и на другим пивским местима, али се тачан број настрадалих још не зна. Прича се да је живо спаљено по колибама у селима и катунима или бачено низ сурове планинске литице више од 1.260 недужних људи, жена, деце и стараца, што је готово половина данашњег пивског становништва!

Како су године одмицале, те жртве одлазиле су у приче, успомене и легенде. Први пут од тада снимљен је документарни филм "Кад се Пива на небо селила", професора Веселина Матовића, који је испричао крваву бајку верући се низ литице, обилазећи страдална места Пивљана, проналазећи ретке сведоке тог злочина. У томе су му помогли Миле Цицмил, историчар, Пајо Батрић Кандић, Ђорђије Кандић, Веселин Кандић, Радмила Матовић, као још увек живи сведоци тих мученичких дана Станоје и Загорка Кандић, Љубинка Осмајић, али и друге личности. Матовићев првенац биће промовисан ових дана на подгоричкој српској радио-телевизији.

- Нема братства у Пиви коју је заобишла ова несрећа. Само код најбројнијег - Благојевића - страдало је више од 220 особа! Нека су братства преполовљена, док је једно заувек нестало. Страдали су само зато што су се родили као Срби, што су се крстили са три прста, говорили својим српским језиком и потписивали се како је ко знао српском ћирилицом. И зато, зашто не рећи, што су у том злом времену имали и неке зле комшије - каже аутор филма Веселин Матовић.

Његов водич кроз пивски пакао, професор Миле Цицмил, историчар и аутор књиге "Крв Пиве", у којој су први пут објављена нека аутентична сведочења преживелих страдалника, као и најпотпунији списак страдалих, каже да постоји више историјских извора који се морају сагледати у континуитету пре тог несрећног јуна 1943.

- Зна се да је Жупа пивска била под захватом седме СС "Принц Еуген" дивизије. То је била посебна добровољачка јединица, коју су чинили брдска дивизија, 118 ловачка, 369 хрватска дивизија. Напад на Пиву био је наставак четврте офанзиве после битке на Неретви, где су се на овој територији дурмиторског среза груписале партизанске снаге које су прешле из Босне у Црну Гору.

У Долима пивским на дан страдања обавља се помен свих жртава пивског краја из Другог светског рата.

JАГЛИКА

Лику светих прибројане су све невине жртве Другог светског рата у Пиви, а међу њима и Јаглика Аџић, 17-годишња девојка коју су заједно са родитељима, браћом и комшијама, спалили Немци, муслимани и усташе. Митрополит Амфилохије предложио је Светом архијерејском сабору да новомученица Јаглика, са осталим страдалницима, буде прибројана лику светих. Управо су немачки војници у Гојковића долу затворили у једну колибу око 50 мештана, међу којима су били Јагликина браћа Милорад (8), Момчило (4) и Душан (2), као и родитељи Стоја и Крсто. Она је успела Немцима да побегне, али се вратила када је чула вриску и плач своје браће и родитеља, скочила у огањ и сагорела.