Марко Милићев: Кунем се свиме на свету и Богом да нисам имао представу да сам ударио некога
10. 03. 2015. у 13:03
У наставку процеса у случају "Кантримен", пред Трећим основним судом . Милићев сведочио да су се пријатељи у аутомобилу сликали телефоном и да га је блиц заслепео
КАД смо "минијем" били на половини Бранковог моста, неко се сликао на задњем седишту аутомобила и одсјај блица од ретровизора ме у тренутку заслепео. Не знам колико је то трајало, али прво што сам следеће видео испред су обриси нечега, за шта сам претпоставио да је возило. Није било осветљено. Људе нисам видео. Да бих избегао директан судар скренуо сам лево и у том тренутку чуо туп удар. Претпоставио сам да сам очешао ауто. Кунем се свиме на свету и Богом да нисам имао представу да сам ударио некога.
Овако је оптужени Марко Милићев, у Трећем основном суду у Београду, испричао шта се 25. јула 2014. догодило на Бранковом мосту. Он се терети да је тог дана "минијем" ударио Луку Јовановића (21), који је после преминуо у болници.
Он каже да не зна зашто није стао, да је много пута себи после постављао то питање и да је сад свестан да је погрешио. Милићев је замолио судију да му допусти да се обрати Лукиној породици кад буду присутни у суду. Они у уторак нису могли да слушају његову одбрану, пошто ће у поступку бити сведоци на страни оштећених.
- Након удеса био је мук у колима, а ја сам нас механички одвезао до паркинга близу сплава "Фри стајлер" - испричао је Милићев. - Нисам пио алкохол, већ киселу воду и газиране сокове. Не дрогирам се и не пушим. Ту смо изашли из "минија", видели да нико није повређен, а да је ауто мало оштећен. Мислио сам да се вратим на Бранков мост, па сам зауставио такси. Дао сам таксисти адресу да Тамару Богдановић, Дану Маневски и Милицу Новаковић одвезе да преспавају код мог кума Братислава Весовића на Звездари. Док сам стигао до Старог моста предомислио сам се, претекао их на семафору и одвезао се на Звездару.
Милићев тврди да су сви преспавали код Весовића и да уопште нису помињали удес. Ујутру су се, како је рекао, разишли, а он је "мини" вратио пријатељу, који је власник и од којег га је позајмио. Милићев није желео да каже чији је то аутомобил, нити било шта о аутомобилу - које је боје, који је модел и да ли је стране регистрације. Рекао је да не жели да прави проблем тој особи, која "нема никакве везе са удесом". Милићев је на крају рекао да "не зна шта се даље дешавало са спорним возилом".
ТАКСИСТУ НИЈЕ ПОЗНАВАО
МИЛИЋЕВ је рекао да таксисту Сашу Јанковића, који је оптужен за неотклањање опасности, никада пре ни после није видео.
- Нисам му причао ни за трасу куда да вози, нити да ме прати, нити сам му помињао удес. Он није ни видео мој ауто, јер сам га пешке зауставио. Нисам му претио - тврди Милићев. - Куму Братиславу Весовићу сам само рекао да сам имао удес и да нећу о томе да причам. Он ништа није знао.
Goran
10.03.2015. 13:26
Па што побеже онда, зашто си се крио касније . Једно 100 година робије да други пут не би грешио тако.
Naucio je napamet sve sto mu je advokat rekao da kaze.
Što si onda bežao,"tako mi Boga" kažeš,pa naravno kad Bog ne postoji !
@Dejan - Dejane, svako ima nekog boga kome se klanja, sluša ga. Onaj koji se zove "moralne vrednosti" njega nikad pogledao nije. Vidiš, za mnoge taj bog i ne postoji.
@Dejan - ma postojim ja ... (kobajagi...!)
Коментари (19)