Не могу да обрађују имања, а плаћају накнаду за одводњавање и порез!

ОНО тамо до средине реке је моја њива, а у близини имам још једну, такође потопљену - говори Горан Милановић из шумадијског села Брзан, руком показујући на мутну воду Велике Мораве.

Он је један од власника парцела у овом атару које је још пре неколико година потопила и трајно запосела ћудљива река. Због вишегодишње небриге и неуређења овог водотока, Морава је променила ток, па су се некада плодне њиве нашле у "новом" речном кориту.

- Порез, накнаду за одводњавање и друге дажбине плаћамо као да обрађујемо своје њиве - жали се Милановић. - Испада да "оремо" реку, а њиве су наше само на папиру. Приступ немамо чак ни чамцем јер је то сада водно земљиште и њиме газдује предузеће "Србијаводе".

Он је решио да проблем, који, како вели, траје већ десетак година, истера начистац. Обратио се локалној самоуправи тражећи да га ослободе плаћања пореза. Обратио се и Министарству пољопривреде, предузећу "Србијаводе". Решења, међутим, још нема.

- У Министарству кажу да немају пара да нам плате парцеле, у локалној самоуправи да нису надлежни и тако укруг - прича Милановић.

Проблем ће по свему судећи решавати суд. Наш саговорник каже да ће ових дана, са комшијама, прикупљати документацију и да ће поднети колективну тужбу. Тражиће накнаду за изгубљену добит, као и повраћај пореза и дажбина које су годинама плаћали.

Катастарски извод парцела преко којих сада протиче Велика Морава

Признаје, додуше, да порез и није велики, у његовом случају неколико стотина динара, али цифра за изгубљену добит је много већа. Уз то, жели да коначно реши и статус "своје" имовине.

- Распитивао сам се да ту направим сплав, рекли су ми да не може, а да сам само са тог дела песак вадио, силне бих паре зарадио - набраја наш саговорник.

Тврди да је Велика Морава трајно заузела неколико стотина парцела, и то не само у току поред Брзана већ и у суседном Лапову и другим местима.

Други житељи Брзана нису баш били расположени да говоре о овом проблему.

- Говорићу када за то дође време и кад видим шта ћу и како ћу - помало загонетно је прокоментарисао један старији мештанин села Брзан. - Свако има свој начин па нека ради како му одговара. Има њива, али је све мање ратара.

У локалној самоуправи кажу да ово питање није у њиховој надлежности, а без јасне одлуке не могу ни да отпишу порез за земљиште које се води као пољопривредно.

- Упознати смо са тим проблемом, али смо ми ту немоћни - каже Здравко Младеновић, председник Општине Баточина. - Пореске обвезнике задужујемо и порез наплаћујемо на основу података који су нам достављени из Службе за катастар непокретности. Ми то морамо да поштујемо и тако ће бити све док се то не промени. То земљиште се сада у катастру води као пољопривредно.

Међутим, на основу стања на терену, то је сада водно земљиште, а њивама "господари" река.