Србију волео као своју Француску

КАО један од најбољих познавалаца политичких прилика и односа у свету, француски историчар и дипломата Виктор Берар (1864-1931), "Балканац по занату" како су га звали, беше посвећен деловима оновременог Османског царства, нарочито Србији. У дипломатији и академском истином коју је о њој пронео Европом, за Србију је имао неизмерне заслуге, које му се тек сад потпуно вреднују. Збирку његових списа "Одабране стране о Србији и Балкану", које су превели специјалиста филолог за француски језик Сандра Трипковић и библиотекар Дејан Ацовић издала је Библиотека "Браћа Настасијевић" у Горњем Милановцу.

Трајни односи Француза и Срба успостављају се још у доба крсташких ратова, крајем 11. века, о чему сведочи више хроничара. Утицај француске културе и политике у Србији је и кроз каснија бурна времена био јак. У списима, Берар анализира али и слави тај однос, чак даје наук креаторима француске дипломатије: како се праведније одужити Србији!

- Француска је подржавала Србију у свим кризама кроз које је пролазила од 1903. до 1914. Њена намера била је спречавање превласти аустро-немачког блока, али и савезничке Русије на Балкану, учвршћивање Тројног савеза, те избегавање ситуације којом би српско питање довело Русију и Тројни савез у рат. Премда се противила рату са Турском, јер јој је њено државно јединство било неопходно и за наплату поверилачких потраживања француског капитала, прихватила је успех савезника у Првом балканском рату, и начело "Балкан Балканцима", а подржавала је и излазак Србије на Јадранско море - подсећају Ацовић и Трипковићева.

Као дипломата и сенатор, Берар је припадао демократској левици. Организовао је и "Српски дан" - 26. марта 1915. у сто хиљада школа у Француској, за почаст српском имену, чему је посветио студију, у поменутој збирци први пут целовито преведену на српски. У Паризу оснива Комитет "Српски народ у Француској", за школовање избегле српске омладине.

Преводиоци Сандра Трипковић и Дејан Ацовић

- Почетком 19. века идеје Француске револуције подстакле су храброст и патриотизам ове нације робова. Срби су 1804. били први балкански народ који је устао против Турака, пратио француску нацију у освајањима права човека - пише Берар.

Плакат за "Српски дан" 1915. у Француској

ПОЧАСТИ БЕРАРУ

СМРТ Берара 13. новембра 1931. у Србији је достојно обележена. Чувени слависта, његов пријатељ Миодраг Ибровац у "Времену" објављује некролог у ком пише да се наш народ више него други поноси што су му такви поклонили пријатељство.

На комеморацији на Универзитету у Београду беседили су професори Павле Поповић, Гргур Јакшић и Веселин Чајкановић. Сви говори су објављени у часопису "Братство".

Насловница збирке Берарових списа

ШТЕТНИ ТАЈНИ УГОВОРИ

БЕРАР је тражио исправку тајних уговора сила Антанте из 1915. са Италијом и 1916. са Румунијом, којим су жртвовани интереси Србије, односно касније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и уопште поштовање обавеза великих сила спрам савезничких малих народа и држава.

- Из овог рата произлази победа начела наше Револуције, од сада примењених на међународни живот света. Као и 1789, дужни сте 1919. да проповедате људском роду јеванђеље свих обновљених права. На позицији сте да одлучујете о људској слободи - речи су Берара дипломатама учесницима мировне конференције у Версају.

ФЕРДИНАНД ХТЕО ТРИЈАЛИЗАМ

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК Франц Фердинанд имао је идеју замене дуалног система тријализмом, на основу три краљевства, који би се спровео анексијом свих југословенских народа Бечу и Будимпешти. Од 1906. званични новинари Беча разматрали су само једну алтернативу у будућности јужнословенске расе: или ће се сви Јужни Словени прикључити на силу Хабзбуршкој монархији, или ће се остављени да сами стварају своју судбину народи Хрватске, Славоније, Далмације и БиХ пре или касније ујединити са Србима из Београда и Цетиња, начинити јединствено независно краљевство. Велике српске победе од 1912. до 1914. подстакле су ентузијазам свих Југословена и окренуле срце сваког Србина и Хрвата према Београду. Аустрија је сматрала да више не може да узмиче - писао је Берар.