Има 87 година, пасош и редовно гласа, а нема држављанство Србије!

СМИЉКА Књур ће за двадесетак дана напунити 87 година и у свом животу променила је само две адресе: у родном Српском Крстуру, у општини Нови Кнежевац, и у Суботици, где живи скоро шест деценија. Иако се из Србије никада није селила, а поседовала је "црвени" пасош, малограничну пропусницу, уредно плаћала порез и добијала позив за гласање, ова Суботичанка је тек недавно сазнала да нема држављанство своје земље!

До сазнања, које је шокирало целу њену породицу, дошао је син Веселин, који је уместо времешне мајке почео да скупља документацију за замену старе личне карте.

- Од 1992. године мајка има трајну личну карту, која треба да се замени до краја године. Поднео сам захтев не слутећи да мајка, која је цео живот овде живела, није уписана у књигу држављана - прича Веселин. - На изводу из Матичне књиге рођених, у који је уписана 1929. године, празно место стоји и код држављанства њених родитеља. У свим околним местима и општинама тражио сам њен извод, мислећи да је можда негде уписана, али нажалост, ништа нисам нашао.

Да би је примила међу своје грађане, "мајка" Србија овој старици тражи 17.700 динара, плус гомилу документације.

- Ништа нам није јасно, ко је и када направио овакав пропуст. Како је могла да добије пасош, решења за порез и позиве за гласање, ако није била држављанин Србије? - пита се син. - Што је најнелогичније, недавно сам вадио мађарско држављанство и на документу који сам добио из Конзулата Мађарске стоји да су ми и отац и мајка држављани Србије. Не знам ни шта да мислим, ни шта да радим... Када сам у једној од канцеларија Градске управе питао за савет, само су ми одбрусили да морам да платим, иначе мајка неће добијати пензију.

Смиљкин случај, нажалост, није усамљен.

Тек сада, приликом замене постојећих доживотних личних карти, људи сазнају бројне неправилности, као што је изостанак уписа у књигу држављана, непрецизно уписано име и презиме или погрешно место рођења...

- Некада се лична карта издавала, а да се притом није тражила потврда о држављанству особе, већ је био довољан само захтев за обнову или замену. У бившој СФРЈ сматрало се да је свако ко је рођен у тој држави и њен држављанин - објашњава Жужана Одри Какоњи, руководилац Матичне службе. - Проблеми настају по распаду државе, када је свака република почела да води своју евиденцију. Код старијих суграђана често је случај да 1948. године када је рађен први попис у тадашњој Југославији, ни они, као малолетна лица, ни њихови родитељи нису уписани у књигу држављана. То је нарочито често било на селима и салашима. До сада се то није примећивало, јер они углавном имају трајне личне карте и по ранијим прописима, нису морали да доказују држављанство да би је добили.

ДОКУМЕНТАЦИЈА

ДА би се накнадно уписали у Књигу држављана, грађани морају да приложе извод из матичне књиге рођених, доказе из месних заједница (где су живели родитељи који такође нису били уписани у књигу држављана), доказ имовинског стања и уверење о боравку. Потребно је и да се напише кратка биографија и потпише изјава да Србију сматра својом државом. Наравно, и уплати такса од 17.700 динара.