Репортаже

ЗИН: Забрањени мирис новца

Б. ХАДжИЋ

18. 05. 2012. у 07:50

У Заводу за израду новчаница у Београду где се штампају и документи, ордење. Под строгом контролом „штанцоване“ стодинарке које ће заменити старе похабане

МАЛО је оних који не би пали у искушење када би им се пружила шанса да на сат времена буду невидљиви у Заводу за израду новца на Топчидерском брду у Београду.

Из српске фабрике новца и у четвртак су у трезоре НБС испоручене нове новчанице и кованице у апоенима од један, пет и сто динара. Нове новчанице замениће оне поцепане, исхабане, дотрајале...

Екипа „Новости“ обишла је просторије у којима се свакодневно штанцује новац, документа, таблице за кола, ордење, дипломе...

Собе у којима се производе кованице и папирни новац су одвојене, нису чак ни на истом спрату.

У овој првој све звечи. Из машина као из покер-апарата лију кованице. У минуту избаце 700 новчића од динар, за једно пре подне 300.000 „сребрњака“. Израда кованица од једног динара кошта мало више од - динара, два динара су скупља од - два динара, иста је ситуација и са кованицом од пет динара, док се од десетодинарца па нагоре „уложени“ новац - враћа.

- Како се осећам? Као Баја Патак - шаљиво у пролазу каже једна радница.

Више десетина радника у белим мантилима прати процес производње у соби са папирним новчаницама. У четвртак се доштампавала „стотка“. Прво се штампа у табацима, затим сече, онда броји... На средини собе је огроман пакет завијен у целофан. Испод целофана је - десет милиона динара у апоенима од 100 динара. На ободима просторије гомилају се „бутке“.

- Кад нам плата касни, ми дођемо овде па узмемо колико нам треба - шале се запослени. - Ево, хоћете и вама мало да запакујемо да понесете.

ЗАШТИЋЕНИ ОД ФАЛИСФИКАТА НЕ постоји начин да се наше новчанице фалсификују толико уверљиво да обичан грађанин не би могао да препозна копију од оригинала.
- Новчанице до хиљаду динара имају четири заштите - холограм, тактилност (храпавост), ознаку за слепе и водени знак - каже Игњатовић.
- Новчанице од хиљаду до пет хиљада динара имају чак 30 заштита.

Логично, много информација везано за пословање Завода није доступно. Под велом тајне су информације и о партнерима Завода. Једва откривају да сваког дана по десет пуних контејнера напусти ову зграду, али, у колико сати и где - то се не говори.

- Количина одштампаног новца је државана тајна, са ким сарађујемо такође тајна, како функционише наше обезбеђење - жао ми је, не могу да кажем - испричао је наш домаћин Милован Игњатовић, директор ЗИН, који је већ годину и по први човек Топчидера.

Сазнајемо ипак да ЗИН штампа за неколико афричких земаља и бивше земље Совјетског Савеза, али шта тачно штампа - због пословног уговора који су потписали са тим земљама - нисмо сазнали.

Обезбеђење је ригорозно. Да би се ушло у собе у којима све мирише на свеж новац, или просторије у којима се израђују ордење, таблице или акцизне маркице, потребено је проћи неколико контролних пунктова, десетине врата која се специјалним картицама отварају, детекторе за метал. Око 300 камера подједнако мотри и на 580 запослених радника и на госте. Телефонирање није дозвољено ни једнима ни другима.

КОНТРОЛА

Свака новчаница се по изласку из машине заведе. Колико је предвиђено да се штампа, толико се и одштампа. Ако једна новчаница недостаје, нико од радника не може кући док се она не пронађе. Израда 1.000 новчаница кошта од 25 до 90 евра.

- Због сигурности, није могуће користити мобилне апарате који имају камеру - рекао нам је шеф обезбеђења при изласку из Завода.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације