Србија захваљујући Тесли прва почела производњу струје
18. 04. 2012. у 16:23
У Србији је само четири године после изградње прве хидроелектране на Нијагариним водопадима изграђена прва хидроцентрала на реци Ђетини у Ужицу, по Теслиним принципима
БЕОГРАД - Србија је међу првим земљама у Европи почела да производи струју, на шта указује и чињеница да у нашој земљи постоји пет малих хидроелектрана старих више од 100 година, које би требало искористити за промоцију индустријског туризма, речено је данас приликом отварања изложбе "Путевима Тесле и Станојевића".
У Србији је само четири године након изградње прве хидроелектране на Нијагариним водопадима изграђена прва хидроцентрала на реци Ђетини у Ужицу, по принципима истакнутог српског научника Николе Тесле, истакнуто је на отварању изложбе у Заводу за проучавање културног развитка у Београду. Иако је Тесла у Београду провео само један дан, захваљујући пријатељству са физичарем и астрономом Ђорђем Станојевићем и тај један дан био је кључни тренутак за електрификацију и развој Србиј, рекао је директор Музеја Никола Тесла Владимир Јеленковић.
Одушевљен Теслиним изумима и вођен њима, Станојевић је електрифицирао Србију и 1903. године по Теслиним принципима изградио прву хидроцентралу у Србији названу "Под градом" у Ужицу, истакао је Јеленковић.
Он је изразио очекивање да ће се Музеј Никола Тесла, као најпосећенији музеј у Србији, наћи на потенцијалној културно-туристичкој рути "Путевима Тесле и Станојевића" која треба да обједини културну и природну баштину Србије.
Музеј Никола Тесла у Београду садржи око 160.000 оригиналних докумената, више од 2.000 књига и часописа, историјско-техничких експоната, фотографија, оригиналних Теслиних техничких уређаја и инструмената.
Председник Управног одбора Електропривреде Србије (ЕПС) Аца Марковић казао је да мале хидроелектране у Србији, изграђене по Теслиним принципима, од којих су њих пет старије од 100 година, треба да буду доступне људима који су заинтересовани да их посете, јер ти лепи објекти указују на историјски и економски развој Србије.
Он је подсетио да је ЕПС крајем прошле године издао монографију о првим хидроелектранама у Србији међу којима су ХЕ "Под градом", "Гамзиград", "Вучје", "Моравица", "Света Петка" и друге.
Те старе хидроелектране које су у прилично добром стању и данас раде и годишње производе укупно око пет милиона киловат-часова електричне енергије, казао је Мрковић и најавио њихову обнову, као и изградњу нових малих хидроцентрала, с обзиром да у Србији постоји око 850 локација где би оне могле бити изграђене.
Индустријски археолог Музеја науке и технике Рифат Куленовић указао је да су старе хидроелектране у Србији прави "бисери" европске баштине, јер нигде у Европи не постоје толико старе хидроцентрале које су до данас у функцији и које су сачувале аутентичан, првобитни начин производње.
Он је предложио да заинтересованим туристима треба, осим обиласка тих оригиналних енергетских постројења, понудити и посету оближњим манастирима, пећинама и другим природним богатствима.
Истраживач Завода за проучавање културног развитка Маја Тодоровић указала је на значај афирмације тих хидроелектрана у сврху индустријског туризма, које би могле да се промовишу заједно са другим културним наслеђем, као што је Шраганска осмица, која показује како може бити оплемењено заборављено индустријско наслеђе.
Изложба у Заводу за проучавање културног развитка "Путевима Тесле и Станојевића" састоји се из фотографија и видео материјала који говоре о историјату старих хидроелектрана у Србији, у којима и данас може видети како се производила струја пре 100 година. Део поставке дочарава и чувену Теслину посету Београду, његово пријатељство са научником Ђорђем Станојевићем, а свако ко посети изложбу моћи ће да погледа фотографије, филмове о електранама, прелиста публикације и детаљније се упозна са драгоценом индустријском баштином Србије.
Изложбу организује Завод за проучавање културног развитка, уз помоћ ЕПС-а и Музеја Николе Тесле и она ће бити отворена до краја априла. Радно време Галерије Завода је радним данима од 9.00 до 17.00.
kakvo lupetanje
18.04.2012. 17:30
Reka u Uzicu se zove Djetinja, a hidrocentrala "Pod gradom" pocela je da proizvodi struju na Ilindan 1900. godine
@kakvo lupetanje - ovo je prava istina,cemu polemika.
Nakon Nijagare, prva elektrana u Europi je izgrađena u Hrvatskoj, na rijeci Krki i to samo tri dana poslije.
@ivor - U Austrougarskoj Hrvatska nije nikada postojala!
@ivor - U to vrjeme hr nije ni postojala, nego Austro Ugarska...
Коментари (19)