Адлерови пацијенти

БЕОГРАЂАНИ су га први пут видели као десетогодишњака у представи "Награда" чувеног Бојана Ступице. Имао је задатак да изађе на позорницу, поједе кифлу, ништа не говори и потом оде иза завесе. Након тога долазе телевизијске серије "Леваци", "Позориште у кући", "Зимовање у Јакобсфелду"... где се великом снагом (посебно у "Зимовању...") намеће његов глумачки таленат. Светислав Буле Гонцић, о њему је реч. Зашто?

Уочи последњих парламентарних избора Српска напредна странка ангажовала је Булета да изговори један текст и појави се у њиховом споту. Не знам да ли је у питању била страначка прича (Гонцић са чланском картом СНС-а) или само професионални ангажман, што и није важно. И једно и друго је разумљиво, нормално и легитимно. Да ли?

Јесте нормално, али само кад се тако нешто уради за Демократску странку или председничког кандидата Сашу Јанковића, иза којег стоји ДС. Све ван тога, за један део српске глумачке, новинарске, културне "елите" је: слугеранство, продаја угледа и имена, издаја професије.

Сећају се многи од вас шта су све радили мученом Гонцићу због споменутог спота; од анонимних психопата на друштвеним мрежама, преко познатих лица (прилично поремећених) на истим тим мрежама, до Гонцићевих колега, наводно запрепашћених глумаца: "Не можемо да верујемо шта је Буле себи допустио".

Саша Јанковић, кандидат за председника Србије, снимио је предизборни, кампањски спот (узгред, траје дуже од гладне године) у којем учествују десетине глумаца, певача, новинара, професора, културњака уопште. Подржавају Јанковића. Неке од њих знамо у таквим и сличним улогама одраније: верни војници ДС-а. Најотворенији политички ангажман, агитпроп, сврставање... зовите то како хоћете.

Али они нису спорни, Гонцић јесте. Они су демократе, интелектуалци, либерална интелигенција, слободни друштвени и културни прегаоци... а Буле Гонцић је продана душа, напредњак, човек који је разочарао, који је издао професију... итд.

Та дволичност није од јуче - смрди Србијом већ деценијама - и није разлог ових редова. У питању је друштвени и политички елитизам, ниподаштавање свих који мисле другачије. Та константа у српској политици, рођена истог дана кад и вишестраначје, никада, изгледа, неће моћи да се искорени.

Појава о којој је реч заснована је на тоталној искључивости, осећају супериорности над другима, на комплексу више вредности. Пацијенти Алфреда Адлера, на српски начин.