Збер банка хоће да код нас наплати Агрокор

МОСКВА - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“

РУКОВОДСТВО руске Збербанке је огорчено због тога што је принудна управа хрватског "Агрокора" одбила да призна потраживања из Москве. "Агрокор" је дужан Збербанци више од милијарду долара, и ми ћемо настојати, ако треба и на суду, да повратимо свој новац - изјавио је председник те руске банке Герман Греф. Он је понашање принудне управе у "Агрокору" назвао уценом.

- То је још једно некоректно понашање садашњег руководства "Агрокора", које је прошле недеље саопштило да не признаје дуг Збербанке зато што је банка предала судску тужбу и у Великој Британији, Словенији и Србији. Хрватски закони допуштају да се не призна дуг ако давалац кредита настоји да га наплати у иностранству. Осим тога, Збербанка је искључена из Савета кредитора и нема могућности да учествује у договору о реструктурирању дуга. Такво понашање садашње управе "Агрокора" према једном од главних кредитора се не може схватити другачије него као уцена - рекао је Герман Греф.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Испитани сви осумњичени у случају Агрокор; Тодорић: Хапшење је политичка представа за јавност

Председник Збербанке потпуно отворено каже да ће, ако се тој руској банци ускрате права кредитора, проблем морати да се решава на суду.

- Ми не тражимо никаква ексклузивна права, већ желимо да све буде транспарентно у том процесу, да се види колико је новца прикупљено и где је он потрошен. И на крају какав је план оздрављења "Агрокора" - каже Греф, и додаје да су те информације засада недоступне Збербанци.

Русе посебно плаши то што су на крају схватили да је задуженост "Агрокора" скоро девет милијарди долара. Осим Збербанци, "Агрокор" је дужан и московској ВТБ баци 340 милиона долара. "Агрокор" би требало да се договори до јула 2018. са кредиторима, да би се избегао банкрот.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Mишковићев адвокат брани Ивицу Тодорића

Сада се само по себи намеће питање како је руководство Збербанке ушло у проблематично кредитирање "Агрокора" кад су и његове продавачице у ланцу самопослуга знале да је компанија породице Тодорића "шупља". Засада, док постоји нада да се врати новац, Германа Грефа и његове најближе сараднике нико, барем јавно, не напада. Они се правдају да их је сада већ смењено руководство лагало о правом стању компаније. Осим тога, веровали су да не може пропасти компанија у којој је запослено око 60.000 људи.

Герман Греф

Свакако је занимљиво и то да су после преговора Путина и Колинде Грабар Китаровић у Сочију, на којима је био и Герман Греф, хрватски листови писали о "прању руског новца" преко "Агрокора" у Хрватској. У ту причу могу да поверују они у Хрватској за које је све што стиже из Русије бандитско. Иначе, под прањем новца се подразумева убацивање у легалне (банкарске) новчане токове противзаконито стеченог новца. Збербанка је државна и једна од највећих банака у Русији. Она се сигурно није бавила прањем новца, јер такве мутне послове раде мале приватне банке. Наши бизнисмени који раде у Русији могу да потврде да управо Збербанка има најоштрију контролу свих новчаних трансакција.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Рамљак: Суд у Лондону признао “Лекс Агрокор”

КО ЈЕ УПЛАТИО НОВАЦ

ПРЕ или касније мораће на дневни ред да дође друго, много интересантније питање: који су то менаџерски зналци у Збербанци који су предложили да се у полумртав "Агрокор" уложи више од милијарде долара? Већ сада се многи у Москви питају да ли су они имали и неки приватни интерес кад су ушли у такву највећу инвестицију на Балкану.