Брисел спречава нови царински рат Београда и Загреба

ХРВАТСКА је решила да заштити домаће и европско воће и поврће. Од 14. јула извозници из "трећих земаља", међу којима је и Србија, фитосанитарне контроле уместо 90 - плаћају чак 2.000 куна што је око 32.000 динара. Наше Министарство пољопривреде тврди да је одговорило - строжом контролом њихове робе. Како поново не би почео "царински рат", попут оног од пре две године, због миграната, када је Брисел стао на нашу страну и наложио отварање граница, Србија очекује и реакцију Европске комисије, јер је овом мером Хрватска прекршила Споразум о стабилизацији и придруживању.

- Предузели смо одмах мере у складу са законским овлашћенима - рекао је данас Бранислав Недимовић, министар пољопривреде. - Реч је о фитосанитарним мерама.

Новим правилником о инспекцијском надзору суседи су увели контролу више врста воћа и поврћа. Детaљан преглед од сада пролазе и трешња, вишња, малина, купина, рибизла, боровница, брусница, аронија, лубеница, диња, тиквице, краставац, патлиџан, купус, кељ, карфиол, лук, празилук, шаргарепа и целер. У пракси - наши производи ће бити далеко мање конкурентни у односу на домаће и оне који улазе без додатних дажбина.

- Што се тиче реакције Србије на ову одлуку Хрватске, неке од мера које су везане за појачан фитосанитарни надзор се већ спроводе - каже Расим Љајић, министар трговине. - Овде се очигледно ради о драстичнмом кршењу Споразума о стабилизацији и придруживању између Србије и Европске уније од стране Хрватске, и то у члану 36. став 1, у коме се каже да "од дана ступања Споразума на снагу неће бити уведене нове царине или дажбине које имају исто дејство, нити ће оне које се већ примењују бити повећане". Због тога ћемо се обратити Европској комисији и тражити да се преиспита одлука Хрватске као чланице ЕУ. Одлука Хрватске представља и драстично кршење правила и принципа Светске трговинске организације, која говоре о томе да не сме бити дискириминације између домаћих и увезених производа у погледу дажбина.

Наше институције ишчекују и да виде реакцију суседа. Новом политиком Хрватске погођени су и извозници из Босне и Хрецеговине, али и Македоније.

- Ми не желимо никакав трговински сукоб са Хрватском, јер он није у интересу ни једне ни друге земље - додаје Љајић. - Најбоље би било да ово питање решимо на билатералној основи, али, уколико то не буде било могуће, онда остаје да проблем интернационализујемо и тражимо решења у оквиру Европске комисије.

Наши произвођачи и извозници немају дилему да ће се увећани износи накнаде директно прелити на цену њихових производа на хрватским рафовима.

* Фото: Игор Маринковић

- Ту дилеме нема. Тај трошак ће се прелити на цену - чули смо у продичној фирми "Моравац". - Ми смо прошле јесени у Хрватску извозили шипурак. Вероватно ћемо и ове, ако цена буде добра. Још се нисмо сусрели са новим накнадама. Проблем са Хрватском, као и са другим тржиштима, је што извозимо сировину, а увозимо производ.

Нису прошле ни две године откако је Хрватска, у јеку мигрантске кризе, под изговором безбедности затворила границе за наше теретњаке. Тада су на губитку били сви извозници, па и они који само пролазе кроз Хрватску.

- Било какве одлуке које блокирају слободно тржиште не могу да буду продуктивне ни за једну страну - сматра Вељко Јовановић, из Удружења за биљну производњу ПКС. - Произвођаче треба да штитимо промовисањем квалитета и тржишне компетентности којом ће остварити приступ тржишту, а не једностраним нецаринским баријерама. И у прошлости се показало да су се сличне одлуке, нарочито када су биле политички мотивисане, негативно одразиле на све учеснике у ланцу. Сваки одговор наше стране, ако га буде, не би требало да буде усмерен против слободног тржишта јер оно, нарочито у земљама ЦЕФТА и Хрватске, са којом у трговини имамо наслеђе из доба њеног чланства, доприноси расту свих привреда које у њему учествују.

* Фото: Игор Маринковић

ИСПИТАЋЕМО ПОЗАДИНУ

МИНИСТАРСТВО спољних послова Србије од амбасаде у Загребу је тражило детаље о новом правилнику.

- Треба да реагује Министарство трговине - каже, за "Новости", Вељко Одаловић, генерални секретар у Министарству спољних послова. - Занима нас да ли је нова мера уведена због заштите њихових производа или се крије други мотив. Пажљиво ћемо сагледати да нема неку другу позадину која би могла да закомпликује наш однос. Гледаћемо да нађемо прихватљиво решење. Оно што је важно у овом тренутку је да се то не тиче само нас, већ и других земља које нису у ЕУ.

ХРВАТСКА: ШТИТИМО ПОТРОШАЧЕ

ЦИЉ наведеног Правилника је првенствено заштита потрошача, коју осигуравамо спровођењем детаљне контроле воћа и поврћа које се увози у Хрватску - одговoрили су нам данас у Министарству пољопривреде Хрватске. - Контролише се свака појединачна пошиљка која мора бити неоштећена. С обзиром на то да контрола захтева више посла и већи ангажман граничних инспектора, накнада за издавање сертификата о усклађености с тржним стандардима подигнута је са 90 куна на 2.000 куна. Верујемо да је и нашим колегама у трећим земљама основни задатак осигуравање здравствено исправних и квалитетних прехрамбених производа.