Да ли банке деру провизијом на зајам

Д. И. КРАСИЋ

15. 05. 2017. у 21:02

Опречна мишљења о (не)законитом наплаћивању различитих накнада. У НБС кажу да је важно да унапред обавесте клијента о трошковима

Да ли банке деру провизијом на зајам

Фото Никола Фифић

ДОК Удружење за заштиту корисника финансијских услуга "Ефектива" наводи да све банке које су у протеклих 10 година наплатиле накнаду клијентима за одобрење кредита морају да врате тај новац, у Народној банци Србије тврде - супротно.

Удружење "Ефектива" позвало је грађане да поднесу тужбе против банака које су од њих наплаћивале провизије за обраду кредита. Повод за то је пресуда Вишег суда у Сомбору којом је потврђено да једна банка треба кредитном дужнику да врати 450 франака на име наплаћених трошкова приликом одобравања стамбеног зајма, пошто су ти трошкови - економски неоправдани.

- Закон о облигационим односима, у члану 1.065, изричито наводи да банке могу да наплате само камату - наводи Дејан Гавриловић, председник "Ефективе". - Сви корисници којима је банка одобрила зајам у последњих 10 година имају право да поднесу тужбу. Неважно је да ли је кредит стамбени или готовински, да ли је динарски или је везан за евро или франак. Довољан доказ за плаћену провизију је уговор о кредиту.

Да провизије на име "обраде кредитног захтева" или "пуштања кредита у течај" нису мале, очигледно је из просте рачунице. Укупан дуг који грађани тренутно отплаћују банкама износи 819 милијарди динара. Да је провизија свега један одсто, а има и већих, то би значило да су банке само у то име наплатиле осам милијарди динара, што је тренутно 67 милиона евра.

- Сагласно важећим прописима, свака банка своје пословање уређујe својом пословном политиком, којом утврђује начин и услове под којима пружа одређене финансијске услуге правним и физичким лицима - истичу у Народној банци Србије.

ВЕТАР У ЛЕЂА Дејан Гавриловић из "Ефективе" истиче да НБС оваквим ставом штити банке и даје им ветар у леђа.
- Као када наводе да клијент треба да добро чита шта потписује. Чему онда служи централна банка ако се подразумева да грађанин као клијент банке мора да буде довољно школован да процени све елементе уговора? - пита Гавриловић.

- Одредбама Закона о заштити корисника финансијских услуга прописана је обавеза банкама да у предуговорној фази кориснику пруже информације и одговорајућа објашњења о условима под којима банке пружају услуге.

Такође, прописано је, између осталог, да понуда и уговор о кредиту, односно депозиту, садрже све врсте и висине свих накнада које падају на терет корисника финансијских услуга уз одређење да ли су фиксне или променљиве, а ако су променљиве - периоде у којима ће их банка мењати, као и врсте и висине других трошкова, попут пореза, накнада надлежним органима и слично.

У НБС истичу да су, у складу са одредбама члана 16. Закона о платним услугама, обавезни елементи оквирног уговора о пружању платних услуга, између осталог, врста и висина свих накнада које пружалац платних услуга (у конкретном случају банка) наплаћује кориснику платних услуга, а ако их наплаћује збирно - и врста и висина сваке појединачне накнаде која чини збирну накнаду.

Из овога произилази да клијенту банке, пре потписивања уговора о кредиту, морају бити предочени сви трошкови и накнаде и њихова динамика промене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (15)

Miloš

15.05.2017. 21:53

Sramota je da NBS (država) stiti banke (sve su strane) na štetu svojih građana.

Zoran1

15.05.2017. 22:21

Derui to kako, banksteri su daleko bolje zasticeni od belih medveda. Banksteri upravlju svetom preko kupljenih politicara koji rade za njih a ne za narod. Svaki zlocin nad covecanstvom je legalan ako ga cine banksteri.

Vota

15.05.2017. 22:25

na sajtu banke postanska stedionica imate reprezentativni primer refinansirajuceg kredita od 500 000 dinara.pise troskovi dve menice 100 dinara i kredit biro 240 dinara obrada kredita 0 dinara.Moja supruga uzela taj kredit kad joj uplacene pare jos 12500 za obradu kredita 2,5 posto.iako kredit nije refinansiran kod druge banke nego isto kod stedionice.

Goran

15.05.2017. 22:53

Ne NBS već Jorgovanka i kompanija... Kao i u ratu iza zločina stoji ime tako i u bankarskom sistemu ima ime. Nije Srbija kriva već oni koji upravljaju...

Francesco

15.05.2017. 23:27

Čuj "da li"? Pa vi niste pod vaser vagu. Strane banke i postoje zbog toga da deru građane Srbije (bar onaj manje inteligentni deo populacije), a NBS postoji samo iz razloga što su strane banke pristune u Srbiji. Kao ajde neka i njih neka se malo ogrebu da se Srbi patrJiote ne bune previše (valjda misle da kinta ostaje u Srbiji), neka štede u NBS, a mi ćemo da poberemo kajmak, a njima šta ostane. Vuk sit, a ovaca nikad više nije bilo, čak su i preko broja. Mada se ovce nikada ne broje.

Jovan M

15.05.2017. 23:56

Oprostite, i ja da imam platu 800.000,00 dinara stao bi na stranu stranih banka. Razlog zašto je NBS na strani banaka je potpuno jasan.Odavno pokušavam da ubedim sve oko sebe da banka sme i mora da naplaćuje samo kamatu i apsolutno ništa više. Zamislite da kupite u prodavnici jogurt, mleko i hleb a onda Vam na kasi obračunaju još 1 % na ime odobravanja kupovine i računa.Svi troškovi, osim kamate su zelenaštvo i najcrnji kriminal i otimačina. Pod zaštitom države (NBS).

crno-beli svet

16.05.2017. 06:29

Kako nije sramota ovu polupismenu Jorgovanku,partijskog guvernera,da iznosi ovakve gluposti.PO ZAKONU NE MOZE DA SE NAPLATI NISTA SEM KAMATE,a onda sledi tumacenje NBS da banka mora da predoci sve troskove klijentu.Znaci zabranjeno je voziti pod dejstvom alkohola,ali ako sam ja obavestio saobracajce da cu voziti pijan,e ONDA JE TO DOZVOLJENO.Strasnooo,gde mi zivimo.

pedja

17.05.2017. 01:14

@crno-beli svet - Briga je!!Ima platetinu od 7000 evra, zeta ubacila kao nekakvog sekretara u nasu ambasadu u Rimu, iako je za to nekvalifikovan, a i sama je tzv. doktor necega, a skole je zavrsila u Pristini...Sramno je sta radi nas NBS, dok su za npr. CHF kredite u Hrvatskoj, vlasti stale uz korisnike, sto su potvrdili i sudovi. Kod nas NBS i vlast saradjuju zajedno sa bankarskim lihvarima u pljaci naroda...

Zare

16.05.2017. 06:46

I treba da deru.Banke nisu socijalne ustanove.Gamad misli da uzme kredit,a inflacija da ih ucini bezvrednim..Kao za vreme Milosevica,U ugovorni odnos sa bankom stupa se dobrovoljno,a to sto se neki pametnjakovici prave blesavi,pa bi da izvrdaju placanje na sve nacine,njihov je problem.Vrlo dobro su znsli sta i po kojim uslovima podpisuju,a posle bi da muvaju.E pa nece moci.Glasali ste,i dobili upravo ono sto ste glasali.Ni manje ni vise.

QQ-LELE

16.05.2017. 06:48

Neke strane banke imaju obradu ostatka duga svake godine od 1%. ali najveca prevara je NKOSK, zasto oni uzimaju od 1,5-2 %. ako sam ja stavio hipoteku na stan. I ako ne placam svoje rate ,oni placaju banci moje rate dok se ne proda stan. i posle banka naplati svoje ,od prodaje. To je cista kradja para.

Obligacije su cudo

16.05.2017. 07:50

Problem je u cl. 1066 stav 2 Zakona o obligacionim odnosim.Ugovorom o kreditu utvrdjuje se iznos, kao i uslovi davanja, koriscenja i vracanja kredita.Znaci da pod uslovi davanja ulaze one razne stavke bankarske-zelenaske , provizija, odrzavanje ,naknade ... i ostalo za njihove vanredne prihode plus kamata.

tomkarlo

17.05.2017. 23:38

Pa normalno je da klijent čita i prihvata ugovor. Ne može umesto njega to da radi neki državni subjekt. To je takva besmislica da klijenti banke nisu znali da postoje troškovi.