Српски кукуруз и у Албанији

ЖЕТВА сунцокрета приводи се крају, а у овој, како кажу, изузетној години, приноси по хектару су 3,3 тоне. У Фонду за жито Србије очекују да укупан род ове житарице буде око 700.000 тона. Цена на међународном тржишту је 300 евра по тони, док код нас она још није формирана.

- Пољопривредници нису задовољни ценом, али се она формира на међународном тржишту и на то не можемо да утичемо - прича Вукосав Саковић, председник Фонда за жито Србије. - Купаца има. Уз домаће уљаре, ту су и извозници и домаћи трговци. Неке уљаре плаћају аконтацију, а коначан обрачун иде по завршеној жетви. Има и оних које имају неке дневне цене, за пољопривреднике који хоће одмах да наплате. Те цене се мењају готово свакодневно.

И соја је добро родила ове године. Берба је тек на почетку, а очекује се одличан род. За разлику од прошле године и кукуруза ће бити довољно.

- Кукуруза ће ове године бити близу осам милиона тона - прича Саковић. - То значи да ћемо имати око три милиона тона за извоз. Ове године у исто време стигле су све културе, кукуруз, соја, сунцокрет и шећерна репа. Тако су наместиле добре временске прилике.

Око 70 одсто кукуруза за извоз отићи ће "низ Дунав". Како каже Саковић, њега купују велике мултинационалне компаније, а крајње дестинације су Јужна Кореја, Азија, Африка и Европа. Остатак кукуруза, који се прода на инострано тржиште, заврши у БиХ, Македонији, Црној Гори и Албанији.

- Сунцокрет највише купује уљара у Брчком и једна од великих светских кућа у Мађарској - истиче Саковић. - Ова житарица одлази и у Аустрију и Немачку.

СТАБИЛНО ТРЖИШТЕ СУНЦОКРЕТА

Директор Продуктне берзе у Новом Саду, Жарко Галетин, истиче да се тржиште сунцокрета полако стабилизује.

- После много недоумица, лицитирања, притисака, цена ове робе је нашла своју праву меру на нивоу од 38,50 динара за килограм - истиче Галетин. - У односу на цену из претходне недеље то је раст од 1,74 одсто. Ускоро ће ова роба нажалост да завши своју тржишну епизоду која траје само толико колико траје жетва. Слаб тржишни капацитет наших паора који узгајају ову културу наводи на потребу да се пронађу модалитети како би нашим произвођачима омогућили да овом робом тргују током целе године. У противном, сваки пут ће бити пред свршеним чином у сучељавању са уљарама по принципу "узми или остави", што свакако произвођачима не иде у прилог.