Неће бити драстичног пада наше валуте

С. МОРАВЧЕВИЋ

16. 06. 2016. у 21:03

Народна банка Србије тврди да нема притиска Међународног монетарног фонда да снизи ниво динара. Од почетка 2016. године на заштиту српске монете потрошено око 800 милиона евра

Неће бити драстичног пада наше валуте

МЕЂУНАРОДНИ монетарни фонд не захтева од Народне банке Србије да пусти динар низ воду, нити за то има потребе. Домаћа валута је у последње две недеље изнад 123 динара, али нема бојазни, како кажу економисти, да дође до драстичнијег пада. Дневне осцилације су мале, од по десетак пара, а централна банка интервенише са минималним дневним износима од по десет милиона евра. Овакво кретање националне валуте погодује дужницима, јер им рате за кредите не "скачу" много.

Главни разлог за садашњи ниво девизног курса је појачано интересовање банака и инвеститора за куповину девиза. С друге стране, присутни су спољни утицаји, пре свега потези америчких Федералних резерви. НБС је до сада продала више од 800 милиона евра како би спречила прекомерне дневне осцилације.

- Судећи према чињеници да НБС нема намеру да спушта референтну каматну стопу, која је иначе највећа у региону,мало је вероватно да ће динар имати убудуће веће осцилације - каже Ђорђе Ђукић, професор на Економском факултету у Београду. - Инфлација је веома ниска и нема изгледа да ће се повећати, што додатно утиче на стабилност динара.

Влада, како истиче Ђукић, својим потезима привлачи инвестиције, што такође утиче на стабилност курса. Србија није још као што су земље Европске уније осетила благодети ниске референтне камате, али су камате и код нас значајно смањене у односу на претходни период. Нижа референтна камата за собом повлачи већи притисак на курс, али такође појефтињује новац, односно кредите.

- НБС послује у режиму руковођено-пливајућег девизног курса, који је у потпуности у складу са инфлационим таргетирањем као основном монетарном стратегијом - наводе у централној банци. - Управо у овом режиму девизног курса тржишне силе понуде и тражње за девизама су основни фактори који утичу на његово слободно формирање.


ЗАВИСНОСТ

Висока "евроизованост" домаће економије, где је више од 70 одсто и кредита и депозита везано за страну валуту, односно евро, указује на посебну опрезност приликом разматрања кретања на девизном тржишту. Још недовољно висока ликвидност девизног тржишта, а тиме и висок утицај психолошких фактора.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (6)

DW

18.06.2016. 09:54

@Ivan - @Ivan. Naravno ako mislimo da izađemo iz začaranog kruga. Mada ne verujem ,jer bi to značilo skuplje rate za građane, a i državu koja se nekontrolisano zaduživala. Za vreme Tadić ref. kam. stopa je išla i preko 11%?! Pa zamisli onda koju profitnu stopu (normalna je 10%) treba da ima privreda da bi isplatila kredit banci koja na ref.kam. stopu nakalemi svoju zaradu, rizike poslovanja i ko zna šta još.

Švajcarac

17.06.2016. 07:24

A zašto NBS štiti samo evro, što ne da neku kintu i za "švajcarac"? Ubi nas ovaj kurs.

kritik analitik

17.06.2016. 11:52

Cekaj malo, zasto dinar pada, bas sada kad nam 'privreda raste'...?

miki

17.06.2016. 13:39

Pad dinara je mac sa dve ostrice. Ukratko, ako dinar padne, padaju duznici (indeksirani u EUR i SHF), uvoznici i drzava, a jacaju stedise (devizne), proizvodjaci-izvoznici. U ovoj konstalaciji snaga pobedice ona opcija koja odgovara drzavi.

DW

18.06.2016. 09:41

Od 2000.i upada Dinkića, NBS funkcioniše kao menjačnica. U takvom sistemu banke u Srbiji se zadužuju na međunarodnom tržišu kod multinacionalnih banka koje se pak zadužuju kod Evropske centralne banke. NBS samo prebacuje evre u dinare, a "domaće" banke onda odobravaju kredite privredi i građanima. Valutnu klauzulu imamo zato što nazovi naše banke duguju bankama u inostranstvu u evrima, tako da dinar nije ništa drugo nego bon za evro.