Хрвати дугују Србима 35 милијарди $

СРБИ из Хрватске, 22 године од окончања рата, и даље воде у Загребу и другим градовима мноштво спорова због права која су им ускраћена током рата деведесетих, и већину њих - губе. Нису то само спорови везани за неисплаћене пензије између 1991-1998, које су се последњих дана нашле у фокусу, већ и у вези са станарским правом и изгубљеном имовином, вредном 35 милијарди долара.

Овај износ је, како за "Новости" потврђује Саво Штрбац, први човек Документационо-информационог центра "Веритас", био наведен и у српској контратужби против Хрватске пред Међународним судом правде.

Буру у јавности изазвао је став Међународне организације рада (ИЛО), да Хрватска није дужна да исплати Србима пензије које им дугује, јер су новац већ добили из "парафондова РСК". Тако би Загреб био амнестиран од исплате најмање милијарду евра, без камата, за 22.000 пензионера из РСК. Мада овај став никога не обавезује, како каже Штрбац, он ће дати легитимитет одлукама хрватског правосуђа, које ионако одбија Србе у дугим и изузетно компликованим, четворостепеним поступцима.

Према ранијим проценама, чак 50.000-60.000 пензионера очекује просечно 81 неисплаћену пензију.

- Када је, 2012. године Милановић дошао на власт, формирана је мешовита српско-хрватска комисија, која се неколико пута састала. Хрвати су у старту рекли да се говори о 12.000 пензионера о чијем се обештећењу може преговарати, а који нису из РСК - каже Штрбац.

Од тога, међутим, није било ништа и већина има "рупе" у примањима чекова. У међувремену, неки су стекли право на "мировину" у Србији, па могу да бирају да ли желе да им примања у целини исплати једна од ове две државе, или да свака исплати износ пропорционалан радном стажу оствареном у тој републици.

Многи Срби који су пре егзодуса живели у друштвеним становима у Хрватској такође имају проблем да остваре стамбено право. Процене су да су Срби живели у 40.000-50.000 станова, али су судови позитивно одговорили на једва 2.000 захтева. Услови за остварење стамбеног права су врло ригорозни јер подразумевају да особа не сме да стекне нити наследи било какву некретнину, а и кад добије стан, још теже, готово никако, не може да га откупи. Процењена вредност изгубљених станова, каже Штрбац, је око три милијарде евра.

- Мали је проценат оних који су успели да добију средства за обнову кућа, а број људи који се из Србије враћају у Хрватску у односу на оне који из Хрватске последњих година одлазе, такође је у паду - додаје председник "Веритаса".

Према хрватским подацима, од 2002. године, од када Хрвати прате миграције, око 15.000 људи вратило се у некадашњу домовину, док је 37.000 из ње отишло. Према тврдњама Удружења Срба из Хрватске, приватна имовина коју су Срби тамо имали вредна је више десетина милијарди евра. То укључује не само куће, њиве, шуме, стоку, већ и станарска права, динарску и девизну штедњу. Попис имовине избеглих организовало је Одељење за сукцесију Савезног министарства правде СРЈ и он је завршио у Министарству финансија.

Срби су у Хрватској имали 600.000 хектара земљишта, око 18 милиона квадрата грађевинског простора, 14 милиона стамбеног и четири милиона пословног. Људи су остали и без 400.000 пољопривредних машина, 64.000 возила, 440.000 опремљених соба, кухиња и купатила, 760.000 разних апарата и техничких уређаја, скоро милион грла стоке...

ОДУГОВЛАЧЕЊЕ

СВА имовинска права требало је да буду решена Бечким споразумом о сукцесији из 2001. године - анексима Г (имовина) и Ц (пензије). Анекс Г предвиђа враћање стања на дан 31. децембра 1990. Загреб, међутим, преговоре већ годинама пролонгира, а Комисија за сукцесију заседа ретко.