И бебе кљукају антибиотицима

УПРКОС тренду смањења од 15 одсто, Србија је и даље међу земљама са рекордном употребом антибиотика у Европи са 1.300 прописаних рецепата на 1.000 деце, показује Национално истраживање спроведено у периоду од 2011. до краја 2015. године, које ће јавности бити представљено следеће недеље. У скандинавским земљама пропише се највише до 400 рецепата на 1.000 деце, а у осталим средњоевропским земаљама до 600, а већа употреба антибиотика него код нас бележи се, стоји у истраживању, у које су “Новости” имале увид, само у Шпанији са 1.500 “терапија” овог лека.

Професор др Милица Бајчетић, шеф катедре за специјалистичку наставу из клиничке фармакологије Медицинског факултета у Београду и аутор истраживања, у разговору за наш лист, истиче да је значајно смањење употребе антбиотика у Србији забележено након медијске кампање вођене 2011. и 2012. године, у циљу рационалне потрошње антибиотика. То указује да медији могу значајно да утичу на јавно мнење, пре свега, кроз едукативне садржаје.

- Забрињавајућа је чињеница да се највише антибиотика пропише деци између другог и 23. месеца старости - упозорава др Бајчетић. - У периоду од 2013. до 2015. године, примећен је и значајно већи број прописаних антибиотика код деце узраста до првог месеца живота у односу на претходни период. Управо у овом најранијем периоду живота антибиотици могу бити изузетно штетни за развој појединих органа као што су, на пример, бубрези и јетра.

Наша саговорница наводи и да се тренд нерационалног прописивања антибиотика за обољења која су углавном вирусне етиологије и даље наставља. Тако је у Србији, у периоду од 2011. до краја 2015. године, чак 85 одсто деце лечено антибиотицима иако се радило о обољењима која су претежно изазвана вирусним инфекцијама (на пример, тонзилофарингитис). Томе у прилог говори и резултат истраживања од 2007. до краја 2015. године, да се значајно више антибиотика пропише током календарских месеци када је епидемија вирусних инфекција била присутна.

- Употреба антибиотика када не постоји инфекција изавана бактеријама доводи до развоја резистенције бактерија на антибиотике - истиче др Бајчетић. - Осим тога, долази и до нарушавања равнотеже код бактерија које “мирно” насељавају наш организам. Нарушена равнотежа, то јест бујање одређеног соја бактерија услед нестанка другог соја под дејством антибиотика може имати и фатални, смртни исход.

Последњих година у неколико градова Србије, каже наша саговорница, забележен је одређени број смртних исхода код пацијената оболелих од псеудомембранозног колитиса изазваног бактеријом Clostridium Difficile.

Иначе, у циљу квалитетнијег и безбеднијег лечења пацијената Министарство здравља Републике Србије је у фебруару 2016. формирало радну групу за израду националног водича добре клиничке праксе за рационалну употребу антибиотика, који би требало да буде завршен до октобра.

- Увођењем терапијских протокола, пре свега на нивоу примарне здравствене заштите, избегло би се нерационално прописивање од стране лекара и смањио број резистентних сојева бактерија, али и притисци од стране пацијената и фармацеутских компанија за неоправдано прописивање антибиотика - закључује др Бајчетић, која је и члан радне групе.

Др Бајчетић

ГЛОБАЛНИ ПРОБЛЕМ

Директорат за здравство Европске комисије, на недавном састанку у Луксембургу, покренуо је иницијативу за израду европског водича за контролу употребе антибиотика и њихову рационалну примену. Процењује се да, само у ЕУ, сваке године 25.000 људи изгуби живот због последица инфекције отпорним бактеријама.

Група научника, коју је ангажовала британска влада, тврди да ће резистентност на антиботике 2050. године превазићи малигна обољења, као садашњи главни узрок смрти у свету.

АНКЕТА: ДА ЛИ И У КОЈОЈ МЕРИ КОРИСТИТЕ АНТИБИОТИКЕ?

ИВАНА ФУСИЈАНОВИЋ (29), фармацеутски техничар:

- ИАКО им скрећемо пажњу на могуће последице, родитељи болесних малишана, а и остали грађани, инсистирају на употреби антибиотика, чак и код прехладе. Дешава се да дођу са старим рецептом и траже лек. Објашњавамо им да они уништавају добре бактерије и да их треба користити само када је неопходно, али не вреди.

ЗОРАН МИЛИЋЕВИЋ (68), политиколог:

- КОРИСТИМ антибиотике искључиво по препоруци лекара, а то није претерано. Док су деца мала, дешавало се да им педијатри препишу антибиотике, али то је било ретко. Мислим да нико не би требало на своју руку да узима ове лекове, нити да тражи од лекара да им препише, ако за то не постоје опрвадане индикације.

ПРЕДРАГ ТАСЕТОВИЋ (50), продавац:

- Још од раног детињства, односно од своје пете године користим разне лекове због болести које имам. Дешавало се, а дешава се и дан-данас да узмем и антибиотике, али само у случајевима ако ми лекар то препише. Никада, међутим нисам тражио да ми их препишу, како бих што пре оздравио.

МИЛКА ДУПАЛО (65), пензионер:

- РЕТКО користим антибиотике, а кад се догоди само уз лекарски рецепт. Мислим да су их моја деца претерано пила, али зато што то је то била терапија педијатра. Све вакцине су примили, а онда су прележали све те болести од којих су се вакцинисали. Видим да мој син и снаја сада избегвају да свом детету дају антибиотике и мислим да су у праву.