Одлазак Драгољуба Стојадиновића

ВЕЛИКИ књижевни зналац, тумач савремене српске прозе и културни прегалац који се остварио на више планова, Драгољуб Стојадиновић, преминуо је у Београду у 89. години. Пуну деценију, од 1996. до 2006. био је поуздани, цењени и веома читани књижевни критичар "Вечерњих новости".

Веома богату каријеру Стојадиновић је почео 1954. у Радио Приштини, где је дао изузетан ауторски и уреднички печат емисијама које су давале полет културном и интелектуалном животу на Косову и Метохији. Учествовао је у раду часописа "Стремљења", покренуо едицију "Јединство" у оквиру истоимене издавачке куће и основао песничке сусрете "Лазар Вучковић". Под заједничким насловом "Књижевна трајања", објавио је три књиге есеја и критика, као и две књиге о српском нобеловцу, "Романи Иве Андрића" (1970) и "Мудрости и тајне у делима Иве Андрића" (1980). Аутор је и обимне критичко--есејистичке студије "Легендаријум Времена смрти" Добрице Ћосића (2002), као и студије "Романи Милана Ранковића" (2001).

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Одлазак Зорана Петровића

Први је написао књигу посвећену књижевним погледима Николе Милошевића под насловом "Значења и тумачења" (2008), а две године касније објавио је и студију "Дивљи ветар" Живојина Павловића. Исте године дебитовао је и као романописац књигом "Ђусинчићи из Милошева". Као поштовалац стваралаштва Радомира Смиљанића, објавио је студију посвећену трилогији овог аутора о Хегелу Милорадовићу а, на годишњицу од смрти Добрице Ћосића, 2015. изашла је књига његових сећања "Моји сусрети са Добрицом Ћосићем".

Са Радославом Златановићем и Петром Сарићем сачинио је 1973. двотомни зборник о савременој српској књижевности на Косову.

Како нам је из његове породице речено, Стојадиновић је до последњег тренутка радио на књизи о Косову и Метохији, заснованој на личним сећањима, која ће бити постхумно објављена.

Сахрана је у петак у 12.30 на Новом бежанијском гробљу.