ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Калдрма

Сведоци смо бројних непримерених недавно изведених рестаурација старих градских четврти, које изазивају бурне реакције грађана. У току су радови на реконструкцији београдског Косанчићевог венца, а недавно је обновљена калдрма у Скадарлији, тако што је стара аутентична допуњена новом, постављеном на неадекватну подлогу од асфалта. Овакве грубе грешке начињене на нашим културним добрима отварају низ питања о лошем стању у заштити споменика културе.

Турска калдрма је настала на античкој техници поплочавања друмова. Стари Римљани су своје улице полочавали равним каменим плочама положеним на дебео слој камене подлоге, а у време турске владавине друмови су поплочавани калдрмом - заобљеним речним камењем - положеним на тврду подлогу. Пре него што је поплочана, Скадарлија је била зими тешко проходна, прекривена блатом. Када је 1869. усељено Народно позориште, ова суседна четврт постала је популарна међу глумцима и осталим уметницима, па је уз кафане добила и друге урбане атрибуте: улично осветљење и нов калдрмисан под.

Прочитајте још - Весић: Почело постављање калдрме у Скадарској улици (ФОТО)

Значај Скадарлије наглашен је 1935. у “Уредби о заштити градских старина”, где пише да се она “мора сачувати у постојећем стању и на којем се не могу вршити промене без дозволе власти”. Архитекта Угљеша Богуновић је 1957. у дневном листу “Политика” иницирао ревитализацију Скадарлије, а 1968. њена стара калдрма је замењена квалитетнијом, пренетом са Пашиног брда.

Скадарлијска калдрма је пропала због камиона који снабдевају кафане, и зато је више пута бетонирана. Испред кафане “Шешир мој” је 2010. нестручно забетонирана “да би даме могле лакше да ходају у штиклама”. Међутим, није јасан разлог недавног асфалтирања Скадарлије пре враћања калдрме. Није могуће трајно везати камен са асфалтом: ова веза попушта лети на високим температурама, али и приликом киша, које се бујично сливају низ стрму Скадарску улицу. Ако свему додамо и тежину камиона за снабдевање, неуспех је загарантован.

Делови Београда и Земуна и данас су поплочани старом калдрмом. Скадарлија, Косанчићев венац и Гардош су аутентични историјски амбијенти који заслужују посебну пажњу. Ове урбане зоне данас су промениле функцију: на Гардошу ничу микро хотели и ресторани што захтева нову инфраструктуру. Свакако је потребно реконструисати историјска језгра Београда, а на архитектонској струци су обавеза и највећа одговорност за то. Струка је данас недовољно присутна на значајним реконструкцијама, а ови пројекти су неодговорно препуштени некомпетентним политичарима. Овако важне и деликатне урбане захвате потребно је радити отворено, транспарентно и свакодневно упознавати грађане са плановима и постигнутим резултатима. Пре свега, треба бити одговоран и ту одговорност непрестано истицати у први план. Само на тај начин могуће је стећи и сачувати поверење јавности у оно што се ради.