Обележавање 150 година од рођења Марка Мурата

БЕОГРАД - Електронском изложбом грађе из својих збирки Библиотека Матице српске обележава 150 година од рођења сликара Марка Мурата (1864-1944) а може да се погледа од сутра до 28. августа на сајту www.бмс.рс.

Уз Надежду Петровић, Косту Милићевића, Милана Миловановића и Бору Стевановића, Марко Мурат сматра се једним од најплоднијих, стилски најдоследнијих и најзначајнијих представника српске уметности крајем 19. века и почетка 20. века, односно времена које се по стилском опредељењу поклапа са периодом пленеризма и импресионизма.

Марко Мурат рођен је 30. децембра 1864. године у Луци Шипанској поред Дубровника. У Дубровнику је завршио основну школу и гимназију и после је три године студирао теологију. У Задру је похађао атеље фратра сликара Јосипа Росија где је добио основно ликовно образовање.

У лето 1886. загребачки лист Вијенац објавио је Муратов цртеж Сијело у Цвијете Зузорићеве што му је донело стипендију за сликарске студије познатог мецене барона Луја Враницанија.

Мурат се определио за студије на Академији ликовних уметности у Минхену где је дипломирао 1893. представивши се репрезентативном композицијом Цвети у Дубровнику.

Након завршених студија отишао је у Дубровник, а већ у пролеће 1894. у Београд где је с прекидима остао до почетка Првог светског рата. То је време уметниковог највећег и најплоднијег полета када инспирисан мотивима из завичаја, пределом, људима, историјом и легендом ствара нека од својих најпознатијих дела: Пролеће, Пред црквом светог Влаха, Дах Дубровачког пролећа, Конављанка...

У међувремену, делује и као педагог у Другој београдској гимназији и Уметничко-занатској школи, а ангажован је и на уметничким пословима, организатор је изложби и излагач на домаћим и светским изложбама, покретач акција за оснивање уметничких удружења, члан жирија.

Тако је на светској изложби у Паризу 1900. изложио историјску композицију Долазак цара Душана у Дубровник, један је од оснивача Друштва српских уметника "Лада" 1904, члан је Друштва српско-хрватских уметника "Медулић" 1911-1914, члан Одбора за организацију уметничких послова Србије и Југословенства.

Од јавних признања којих је добио неколико свакако је најзначајнији избор за дописног члана Српске краљевске академије 1920, односно редовног члана 1940. и то приступном беседом "О сликарству Дубровника".

До пензионисања 1932. радио је као управник Надлештва за уметност и споменике и конзерватор уметничко-историјских споменика Дубровника.

Поред поменутих дела познати су и портрети чланова његове породице, аутопортрети, као и многобројни цртежи предела с мора, дубровачких улица, фигура у пленеру, те властитог лика на писмима којима се јављао пријатељима.

Марко Мурат умро је 14. октобра 1944. у Дубровнику.